Нова дискографија

Александар Кнајфел рођен је 1943. у Узбекистану а одрастао је у Санкт Петербургу. Током шездесетих година прошлог века, студирао је виолончело код Мстислава Ростроповича на Московском конзерваторијуму. Каријеру је наставио као композитор те се убрзо повезао са совјетском авангардом, односно са уметницима као што су Алфред Шнитке, Арво Перт, Софија Губајдулина и Валентин Силвестров. Његове композиције, од средине 70-их година па надаље, укључују велики број такозваних "споро развијајућих" дела за које је користио термин тихи дивови, а чија је потрага за лепим често имала метафизичку димензију или духовни подтекст. Кнајфел је желео да пренесе нешто из дубине саме вере, „говорећи тихим гласом и надајући се да ће тако чути глас у себи”.

Осмо поглавље – Кантикум кантикорум је једно од најпознатијих остварења Александра Кнајфела. На њему је радио током 1992. и 1993. године и засновано је на осмој глави старозаветне Песме над песмама и замишљено је као једна врста заједничке молитве пастве. Занимљиво је напоменути да се овај текст читао у време Пасхе, односно у ускршњем периоду када је добио специфично, алегоријско тумачење о љубави и сједињену Христа са црквом. Сама композиција је израђена на суптилном преплитању звукова, без заплета и драме, „али никако и без мистерије”, истиче Кнајфел.

Осмо поглавље је написано за виолончелисту и хор, али како се дело развија, виолончелиста се постепено одриче солистичке улоге и постаје део јединственог, целокупног звучања.

Снимак који ћете слушати забележен је 2009. године у језуитској цркви у Луцерну, изграђеној још у барокној епохи и познатој по изузетним акустичким могућностима.

Ауторка Јелена Дамјановић