Уметност интерпретације – Пијаниста Жан-Ив Тибоде

Овај француски уметник рођен је у Лиону 1961. године, а са само пет година уписао је Конзерваторијум у овом граду. Са петнаест година је постао студент Париског конзерваторијума, где је учио у класи Алда Чиколинија и Лисет Декав, окончавши студије са Првом наградом конзерваторијума. Исте године био је победник аудиције „Млади концертни уметник“ њујоршке организације YCA која је у великој мери допринела његовој промоцији на светској музичкој сцени. Уследили су наступи са најзначајнијим светским ансамблима, од Њујоршке и Берлинске филхармоније, Консертхебау оркестра, Лондонског симфонијског оркестра, лајпцишког Гевандхауса, Париског оркестра и многих других.

У својој досадашњој каријери, објавио је преко 50 албума, углавном за дискографску кућу Дека, са репертоаром који обухвата широки распон дела, од остварења Листа, Шопена и Шумана, преко Сатија и Месијана, до џез транскрипција и импровизација на албумима Разговори са Билом Евансом и Рефлексије на Дјука.

Значајан део дискографске активности Жан-Ива Тибодеа чине и снимци филмске музике, јер је сарађивао на бројним запаженим пројектима као што су филмови Гордост и предрасуда, Портрет даме или Покајање, који је освојио Оскара за најбољу оригиналну музику.

Пијанистички стил Жан-Ива Тибодеа најчешће се описује као „елегантан“, али су њему, по сопственим речима, под‌једнако важни фразирање, легато и дисање, односно у његовом приступу инструменту лежи идеја да клавир треба посматрати као глас певача и учинити да он такође „пева“. Овакав метод Тибоде је развио после дугогодишње сарадње са певачицом Бригит Фасбендер, са којом је наступао на бројним турнејама. Поред певача, Тибоде често наступа и као пратња врхунским солистима као што је виолинисткиња Лиза Батијашвили, или виолончелиста Готје Каписон.

У емисији ћете, између осталог, чути и најновији Тибодеов снимак, на којем интерпретира Концерт за клавир Арама Хачатурјана. Овај ретко извођен концерт Тибоде је увео на свој репертоар пре неколико година, а критика његова жива извођења описује као наступе „високог интензитета и беспрекорног фразирања“.

 
Уредница емисије Ивана Неимаревић