Антонио Лоли и виолински концерт

Лолијев Виолински концерат опус 2 број 2 настао је почетком шездесетих година 18. века и објављен у Паризу 1764. године, док је још увек био у служби виртембершког двора у Штутгарту. Ово намештење добио је по препоруци Падре Мартинија и Николе Јомелија, који су га истакли као врсног виолинисту. О симпатијама које је уживао на двору сведочи и готово троструко повећање плате у року од непуних седам година. Почетком ове деценије Лоли је одржао и прве концерте у Бечу, а затим и у Паризу, на духовним концертима, отварајући тако своју европску каријеру.

Бечка композиторска школа развијала се у сталном дијалогу с италијанским музичарима и стилом, ослањајући се на мелодијску изражајност и формалну јасноћу италијанске традиције, коју су бројни италијански виртуози и учитељи донели у Беч. Јозеф Хајдн, иако ван самог Беча, у служби породице Естерхази, учествовао је у обликовању естетских оквира ове школе. У галантни израз утемељен на италијанској традицији унео је контрапунктски начин мишљења карактеристичан за музику немачког говорног подручја.

Хајднов ученик, аустријски композитор Игнац Плејел, провео је највећи део своје каријере у Француској, где је био активан и као музички издавач и градитељ инструмената. Задржавајући класични израз Бечке композиторске школе, Плејел је у својим концертантним делима спојио прегледну форму с израженијом мелодијском експресијом, прозрачним оркестарским слогом и истакнутом улогом солисте.

 
Аутор Срђан Атанасовски

Уредница Сања Куњадић