Музеј звука – Дела Ђованија Пјерлуиђија да Палестрине

Емисију ће испунити композиције овог аутора у извођењу ансамбла Стиле антико, објављене у јануару ове године у оквиру њихове едиције „Златна ренесанса”.

„Песме у старом стилу више се не користе, због конфузије и кварења речи које су биле последица њихових дугачких и испреплетаних имитација, али и због тога што нису поседовала никакав шарм, јер када певају сви гласови, не можете чути ниједан као ни њихово значење. Заправо, у истом тренутку сваки глас пева другу реч. То је био разлог што је музика могла у потпуности бити избачена из Свете цркве... да није Ђовани Палестрина пронашао лек, показујући грешку и заблуду композитора, а не саме музике, а доказ томе била је Миса Папе Марчела коју је компоновао”.

Ово сведочанство о томе како је Ђованије Пјерлуиђи да Палестрина својеручно спасао полифону музику у западној цркви, штампано је 1607. године у трактату о свирању басо континуа композитора и теоретичара Агостина Агацарија. Говорећи о догађају који се одиграо више од педесет година раније, у оквиру вишегодишњег Тридентског сабора, Агацари поставља темеље легенде која је остала нераскидиво везана за Палестринино име. Какво је заиста место имала Миса Папе Марчела у овим догађањима и данас представља питање које заокупља пажњу истраживача. Папа којем је дело посвећено владао је само три недеље, а да је Палестрина написао мису током његовог живота, она би претходила дебатама о музици које су се се одвијале у граду Тренту, чак седам година. Са друге стране, научници су закључили да је дело највероватније компоновано почетком шездесетих година XVI века, односно тачно у време вођења ових расправа. Оно што је неоспорно јесте да је Миса Папе Марчела изузетан пример слободно компоноване, контрареформацијске мисе, у којој прозрачност мелодијских линија доприноси јасном разумевању текста, а вешто спроведен контрапункт обезбеђује раскошну звучност делу.

У емисији ћете чути и неке од најпознатијих мотета и химни овог аутора.