Вокални сат

Рођен 1880. године у Русији, Медтнер је одрастао у културном окружењу које је дубоко обликовало његов уметнички израз. Његов таленат за музику био је очигледан још у раном детињству, те са шест година започиње са учењем клавира, стичући прве музичке подуке од своје мајке и ујака, Фјодора Гедикеа. Уписао је Московски конзерваторијум 1892. године, где је стекао знања из клавира, композиције и теорије музике, а дипломирао је 1900. године. Иако је био талентовани пијаниста, Медтнер је углавном био самоуки композитор. Његова ауторска каријера започела је 1903. године, а први успех постигао је у Русији, када је 1909. године добио Глинкину награду.

Због политичких промена у Русији, Медтнер је 1921. године био приморан да напусти домовину, преселивши се прво у Берлин, а потом у Париз. Иако су признање и подршка били ограничени, Рахмањинов му је финансијски помогао организовањем турнеје по Америци 1924. године. Три године касније вратио се у Русију, поново доживљавајући успех, а потом је 1928. постао почасни члан Краљевске академије музике у Британији, где се 1935. године трајно настанио. Иако није стекао већу славу током живота, данас његова музика добија све веће признање и присуство на репертоарима. Преминуо је 1951. године у Лондону.

Значајан део Медтнеровог опуса чине соло песме, које су емоционално богате, хармонски сложене и технички изазовне. Медтнер је компоновао више од стотину песама на руском и немачком језику, користећи стихове песника попут Александра Пушкина, Фјодора Тиутичева, Константина Балмонта, Јозефа Ајхендорфа, Јохана Волфганга Гетеа и других. Његове песме често истражују теме природе, љубави, смрти, а већина поседује готово филозофски тон, што их чини изазовним за извођење, али и за слушање. Медтнерове песме остају вредан, али недовољно истражен сегмент руске музике, иако су постале популарне међу пијанистима и певачима због своје техничке изазовности и емотивне снаге.

Ауторка емисије Тамара Симовић