Музеј звука – Кантус-фирмус мисе Жоскена де Преа

На почетку емисије чућете једну од најстаријих Де Преових миса – Пријатељ Бодешон – која по типу припада кантус-фирмус миси, односно користи већ постојећу мелодију која се циклично понавља у оквиру пет ставова, обезбедјујући мотивско јединство циклуса. Кантус-фирмус се у овој миси појављује само у тенорској деоници и остаје мање-више непромењен током читавог циклуса, задржавајући јасноћу текстура и хармоније, што у многоме подсећа на позна Дифајева дела. На овим карактеристкама се заснива аргумент о директном утицају који је бургундска школа 50-их и 60-их година 15. века извршила на стваралаштво Жоскена де Преа. Ипак, могуће је да је избор овако једноставног, сведеног узора и тежња ка прозрачној текстури био мање покушај младог мајстора да имитира велике узоре, а више естетска одлука већ формираног уметника који је суверено владао композиционим умећем. Оно што остаје највећа непознаница јесте сам избор цитата за кантус-фирмус који је Жоскен де Пре употребио у овом делу, будући да се ова мелодија, за разлику од такође световне и веома популарне теме L’homme armé (Наоружани човек), не појављује ни у једном другом мисном циклусу. Штавише, ову мелодију је тешко наћи у било којем другом музичком извору, а за сада је идентификован само један њен цитат у тенорској деоници кводлибета сачуваног у Дижонском шансонијеру. Сам назив песме се помиње у поеми која је штампана 1501. године и у којој се описују забаве на француском двору у време краља Шарла VI и његовог брата Луја, Војводе од Орлеана крајем 14.века. Зашто је Жоскен де Пре искористио ову мелодију скоро сто година касније и шта је она њему значила, остаје мистерија.

До краја емисије чућете и такозвану Гаудеамус-мису засновану на грегоријанском интроитусу Gaudeamus Omnes. Композитор је литургијске напеве почео да користи као основе својих мисних циклуса током средње стваралачке фазе, када су настале и мисе попут Ave Maris Stela, De Beata Virgine, Pange lingva и Da Pacem, те се претпоставља да ово остварење потиче из осамдесетих година XV века. Тема интроитуса се појављује више од шездесет пута током дела, а посебно интензивно у завршном ставу, Agnus dei, када се може чути чак двадесет три пута.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић