петак, 13.03.2026, 21:40 -> 15:13
Светске музичке позорнице – 125. годишњица Бечког симфонијског оркестра
Репродукујемо ексклузиван снимак концерта којим је Бечки симфонијски оркестар обележио важан јубилеј: 125. годишњицу постојања. Концерт одржан 30. октобра прошле године у Великој дворани бечког Музикферајна, тачно 125 година од када су на истом месту чланови Бечког симфонијског оркестра, тада предвођени Фердинандом Левом, имали свој инаугуралан наступ. На свечаном концерту који репродукујемо у емисији дириговао је Петр Попелка, шеф-диригент оркестра, а солисткиње су биле пијанисткиња Ана Виницка и сопран Хана Елизабет-Милер. За програм концерта маестро Попелка одабрао је дела Рихарда Вагнера (Фауст увертиру у де молу), Мориса Равела (Концерт за леву руку у Де дуру), Албана Берга (Седам раних песама) и Волфганга Амадеуса Моцарта (Јупитер симфонију у Це дуру, број 41, Кехлова ознака 551).
Бечки симфонијски оркестар убраја се међу најугледније европске ансамбле и данас представља један од стубова музичког живота аустријске престонице. Основан 1900. године, оркестар је током више од једног века постојања изградио препознатљив уметнички идентитет заснован на богатој традицији, високом извођачком нивоу и пажљиво осмишљеном репертоару који обухвата дела од епохе класицизма до остварења савремених аутора.
Већ у првим деценијама рада Бечки симфонијски оркестар извео је низ композиција које данас заузимају важно место у концертном репертоару. Међу њима се издвајају Брукнерова Девета симфонија, Шенбергова симфонијска поема Пелеас и Мелисанда, Равелов Концерт за леву руку, као и многа друга дела која су обележила музичку историју двадесетог века.
Посебну занимљивост представља чињеница да су у раним годинама са оркестром наступали и сами композитори, диригујући своја остварења. Међу њима су били Шенберг, Малер, Рихард Штраус, Антон Веберн, Франц Шрекер, док су са ансамблом сарађивали и истакнути аутори из других европских средина, попут Клода Дебисија и Беле Бартока, као диригенти, али и као солисти. Поред изразите отворености према тадашњој савременој музици, оркестар је поставио високе стандарде и у извођењу класичног уметничког наслеђа. Примера ради, већ у сезони 1900/1901. постао је први бечки оркестар који је извео комплетан циклус Бетовенових симфонија.
Кроз своју богату историју Бечки симфонијски оркестар предводили су истакнути диригенти попут Вилхелма Фуртвенглера, Херберта Карајана, Карла Марије Ђулинија, Волфганга Завалиша, Фабија Луизија, Филипа Жордана и Андреса Ороско-Естраде, док се од концертне сезоне 2024/2025. на његовом челу налази Петр Попелка. Током деценија, оркестар је остварио плодну сарадњу и са многим великим диригентским именима, међу којима су Лорин Мазел, Зубин Мехта, Клаудио Абадо и Серђу Челибидаке. Поред наступа у најважнијим бечким дворанама – Музикферајну и Концертхаусу – оркестар од раних осамдесетих година двадесетог века организује и сопствене претплатничке циклусе, док бројна дискографска издања сведоче о трајној вредности његовог уметничког наслеђа.
Посебно место у њиховом раду имају и резиденције у значајним музичким институцијама. Од 1946. године они су резиденцијални оркестар Фестивала у Брегенцу, а од 2006. редовно наступају и у продукцијама Театра ан дер Вин.
Снимак припада серијалу Премијум концерти Еурорадија и уступљен нам је посредством међународне размене.
Уредница Ирина Максимовић Шашић
Коментари