Антологија српске музике

Рођен у београдској јеврејској породици 1924. године, као Хајим Јосиф, овај аутор је касније преузео име Енрико који му је отац наденуо још као детету из своје велике љубави према тенору Енрику Карузу. Породица је успела да избегне из Београда 1941. године и да се спаси од прогона Јевреја и Холокауста у којем је страдао већи део композиторове фамилије. По повратку у Београд, Енрико Јосиф је уписао Музичку академију у Београду где је завршио композицију у класи Миленка Живковића, кога ће наследити на овој позицији, после преране и изненадне смрти овог уметника. Тако од 1965. Јосиф постаје професор на Факултету музичке уметности у Београду, где остаје до одласка у пензију 1989. године. У његовој класи стасала је плејада врсних композитора попут Иване Стефановић, Вука Куленовића, Ингеборг Бугариновић, Мирослава Штаткића, између осталих. Примљен је за дописног члана Српске академије наука и уметности 1991. године, а редовни члан је постао 2000. године. Енрико Јосиф је преминуо у Београду 2003. године.

Дело Ватрења Енрико Јосиф је компоновао 1975. године, а посветио Александру Скрјабину, на стогодишњицу рођења. У разговору који је композитор водио 1973. године са својим тадашњим студенткињама Иваном Стефановић и Милицом Рогуљом, а који је потом емитован на Трећем програму Радио Београда, Јосиф је између осталог своје дело описао и као „један заслужени епитаф, једну узмахниталу химну, оним стваларачки запосленим силама, које тонску енергију пламена, слутње, прорицања и подрхтавања и звуковног усијања једног Скрјабина претварају у коначно разблиставња ватре… стваралачког порива трагалачке природе данашњег савременог тонског усмерача, нашег властитог музичког поднебља”. У овом делу Јосиф користи мотиве из Скрјабинове Девете сонате, правећи синтезу супротности кроз преплитање полифоног начина мишљења са храбро третираним, оштрим, али не и превише радикалним савременим музичким језиком. Партитура Ватрења се одликује изванредно компликованим ритмичким записом, који за извођаче представља велики изазов. У овој емисији, Јосифова Ватрења ћете слушати у интерпретацији виолинисткиње Мирјане Нешковић, виолончелисте Дејана Божића и пијанисткиње Катарине Радовановић која је дело проучила за потребе свог докторског рада.

Уредница Ксенија Стевановић