Студије и огледи

Слободан Дивјак: Жак Дерида и терор правног формализма над правдом (1)

У овој емисији, до среде, 12. марта, можете пратити превод текста који је аутор, Слободан Дивјак, презентовао почетком фебруара ове године на 11. Међународној интердисциплинарној конференцији која је одржана у Њујорку.

У овом тексту, аутор износи и образлаже тезу да Жак Дерида, којем се често приписује да је извео најдубљу критику целокупне западне мисли, не прави разлику између појма метафизичког (есенцијалистичког) ума и појма пост-метафизичког (процедуралног) ума, те да из тога проистиче и његов однос према концепцији либералне демократије. У том контексту, Дивјак критикује Деридине, како каже, „конфузне и неодбрањиве тезе” о непромостивом јазу између формалних закона и правде. Према Дивјаковом мишљењу, у настојању да одбрани своје становиште о „мистичном темељу закона” Дерида је недвосмислено стао на страну „сингуларитета”, а против формалних процедура, универзалних правила и рационалности. У том погледу, сматра Слободан Дивјак, постоји очигледна сличност између ставова Жака Дериде и Карла Шмита, будући да обојица тврде да норма не може да се односи праведно према непосредности и специфичностима индвидуалних случајева, тј. да је сваки специфични случај прича за себе, услед чега универзално правило постаје непримењиво.

Аутор, такође, на самосвојан начин интерпретира Деридин централни појам – појам разлике: по њему, Дерида и други „постмодернисти” тврде да је несводива, несамерљива разлика, а не индивидуална слобода примарни догађај, чиме се утире пут легитимисању антидемократских режима у којима се укида сваки облик индивидуалних права, али и легитимисању савремених неонацистичких и расистичких покрета који своје деловање оправдавају управо позивањем на примат права на разлику.

Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић