Рефлексије

Јованa Милованчевић: Митски простори у „Откровењу” Растка Петровића

У емисији Рефлексије, у четвртак 6. марта, можете пратити делове текста Јоване Милованчевић „Митски простори у ’Откровењу’ Растка Петровића”.

Митски простор (или простор мита) одликују структуре које теже дугом трајању и непроменљивости, те су, утолико, својеврсна противтежа ограниченом, пролазном и променљивом животу, или, у другом појмовном режиму, непроменљиве структуре у функцији су онога што се мења и што пролази. Утолико је реч о својеврсној напетости узајамно супротстављених токова. Растко Петровић настоји да споји два пола, можда чак и да помири непомирљиво, те, према анализи Јоване Милованчевић, настоји својим песмама да пролазно биће уклопи у свеукупност космоса. Због тога је и могуће написати да је „интимни простор место могуће неизмерности”. Али ако песнички језик допушта језичке пречице и сабијена значења, тумачења песама захватају шири простор и, наравно, другачији језички режим, те се Милованчевић у своме тексту креће између појмовне и метафоричке равни, настојећи да дохвати и оно што Петровић сматра недохватљивим (осим, можда, песмом): континуум између света живота и митских простора.

Чита Гордана Гачић
Уредник Иван Миленковић