Светске музичке позорнице

Најпе ћете чути оркестарску верзију Шенберговог секстета Озарена ноћ, опус 4 који је настао 1899. године, за само три недеље. Дело, у којем је композитор још увек користио тоналност, писано је на почетку његове каријере и убраја се у ред најзначајнијих у читавом његовом опусу. Иначе, Озарена ноћ је инспирисана истоименом поемом Рихарда Демела, коју је Шенберг открио претходно упознавши будућу супругу Матилду Землински, сестру свог професора композиције – Александра Землинског. Једном приликом истакао је да „ово дело не илуструје радњу, нити драму, већ осликава природу и осећања актера”. У облику секстета, ово остварење премијерно је извео квартет Розе на концерту одржаном 1902. године у бечком Музикферајну, а верзија за гудачки оркестар, у композиторовом аранжману, представљена је публици децембра 1924. у енглеском граду Њукасл на Тајну, када је ансамблом дириговао Томас Кларк, један од композиторових студената.

Други део концерта испунила је Прва симфонија у Де дуру Густава Малера, названа Титан. Своју прву оркестарску композицију, тада двадесетдеветогодишњи Малер представио је 1889. године у Будимпешти, а назвао ју је Симфонијска поема у два дела, без додатног наслова или ознаке, иако је у њој користио мотиве и цитате из свог вокалног циклуса Песме дечака луталице. Четири године касније композитор је ревидирао партитуру, правећи од ње петоставачну „поему у симфонијској форми” у којој се описују живот, патња и трагична судбина хероја, назвавши је Титан према истоименом роману Жана Пола. Тек три године касније, 1896, ово дело је доживело коначну трансформацију, одбацивањем другог става и програмских наслова присутних у симфонијској поеми, и поставши званично Малерово прво симфонијско остварење.

Уредница Ирина Максимовић Шашић