среда, 05.03.2025, 20:25 -> 14:57
štampajМајстори барока – Жан Баријер
Сонате за виолончело из Друге и Треће књиге Жана Баријера интерпретирају: Иван Монигети и Кети Гол, виолончело, Јасунори Имамура, теорба и барокна гитара и Данијела Долчи, чембало.
О животу овог француског композитора и виолончелисте који је стварао у првој половини 18.века, не постоји пуно прецизних података. Рођен је 1707. у Бордоу, а први јаснији документи позиционирају га у Паризу око 1730. године, где је живео и био члан Краљевске музичке академије. Познато је да му је 1733. краљ Луј XV доделио посебне привилегије које су подразумевале да наредних шест година „компонује и публикује сонате и друга инструментална дела”. Следећи подаци о његовом животу датирају из 1736. и наводе да је Баријер отишао у Рим, где је провео наредне три године како би учио код познатог италијанског виолончелисте Франческа Албореа. У Париз се вратио 1739. године када налазимо следећи запис: „Господин Баријер, по повратку из Италије у Париз, управо је дао да се гравира његова трећа књига соната за виолончело”. Те године његова краљевска привилегија је обновљена, сада на дванаест година.
Баријер је био један од пионира у популаризацији виолончела као соло инструмента у Француској. С тим у вези, не чуди да је његов опус скоро у потпуности посвећен соната за виолончело, а које су сабране у Четири књиге које је писао током својих година у Паризу. Ова остварења, чији избор емитујемо, сматрају се најбољим примером његовог музичког стила који представља јединствен спој француских и италијанских елемената. Сонате су препознатљиве по раскошном тоналном свету и емоционалној дубини коју постиже кроз богате хармоније и мелодијске линије које су карактеристичне за француски стил, али и уз помоћ орнаментације и техничких бравура, изведених из италијанског стила. Такође, ова остварења су технички врло комплексна и обилују захтевном употребом прстију, као и сложеним техникама гудала и представљају велики изазов за интерпретаторе.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари