Фестивал Промс 2024

Репродуковаћемо наступ Симфонијског оркестра града Бирмингема и диригента Казукија Јамаде који је забележен на концерту одржаном 22. августа у Ројал Алберт холу у Лондону. На програму су била дела Мориса Равела, Огисте Олмес, Волфганга Амадеуса Моцарта и Модеста Мусоргског. Маестро Јамада је од 2023. године шеф-диригент овог ансамбла. Занимљиво је истаћи да је дебитантски наступ са њима имао 2012, а потом је пет година био и почасни гостујући диригент.

Најпре ћете чути Равелову свиту Моја мајка гуска, коју је композитор писао 1908. у форми клавирске свите инспирисан истоименом збирком бајки Шарла Пероа. Већ 1911. године Равел ју је оркестрирао и ова верзија се данас најчешће изводи. Иначе, након оркестрирања клавирске свите, композитор је додавањем прелудијума, једне сцене и неколико интерлудијума свиту адаптирао у балет који је публици премијерно представљен 1912. године у Паризу.

Након тога следи Клавирски концерт у Бе дуру, број 27 Кехлова ознака 595 Волфганга Амадеуса Моцарта у којем ће као солиста наступити Пол Луис. Пажњу светске јавности овај уметник привукао је 1994. године специјалном наградом на Међународном пијанистичком такмичењу у Лондону. Његово музицирање стручна јавност описује као снажно, у њему се истичу интелектуална строгост и имагинативна енергија. Овенчан је бројним признањима и наградама, међу којима су, између осталих, одликовање Краљевског филхармонијског друштва, Едисонове и Грамофонове награде, као и одликовање Витеза реда Британског царства.

Трећа тачка на програму било је дело Огисте Олмес, француске композиторке ирског порекла чији се живот одвијао од 1847. до 1903. године. Реч је о симфонијском интерлудијуму Ноћ и љубав, из симфонијске оде Ludus pro patria, односно Патриотске игре, који је компоновала 1888. године у част Француске. Иначе, ова композиција је премијерно изведена на Промс фестивалу.

Велики број оркестарских остварења Огиста Олмес писала је под утицајем патриотских осећања, представљајући се и као ауторка програмске музике са политичким значењем, о чему, између осталих, сведочи и њена симфонијска поема Ирска коју је компоновала 1882. године како би подржала ирски покрет за независност. Претпоставља се да је то био и један од разлога због којих је уочи обележавања стогодишњице Француске револуције 1889. године добила поруџбину да за Светску изложбу у Паризу компонује Тријумфалну оду. Дело је наменила великом извођачком ансамблу у којем је учествовало око 1200 музичара, а интересантно је подсетити да је том приликом свечано отворен и Ајфелов торањ као главна капија за улаз на Светску изложбу. Велики успех који је у том периоду стекла потврђују и речи критичара након Светске изложбе, који своју хвалу уобличава на следећи начин: „Са Огистом Олмес Француска је добила музу за сва времена”.

Концерт је заокружен циклусом Слике са изложбе Модеста Мусоргског, а занимљиво је да су том приликом чланови Симфонијског оркестра града Бирмингема и диригент Казуки Јамада одсвирали оркестарски аранжман Хенрија Вуда, оснивача Промс фестивала, који је као диригент, а потом и као директор фестивала допринео ширењу стандардног репертоара.

Снимак концерта са прошлогодишњег Промса уступљен нам је посредством међународне размене чланица Еурорадија.

Уредница Ирина Максимовић Шашић