Светске музичке позорнице

Прво ћете чути дело које је писано за овај концерт и том приликом премијерно изведено. Реч је о композицији Ужарена звона Ерки-Свена Тура, савременог естонског композитора. Након тога, слушаћете оркестарски аранжман Расмуса Пура композиције Црквено звоно Естер Маги, коју музиколози убрајају у водеће композиторке естонске музике. Од појављивања на музичкој сцени ове земље, средином педесетих година прошлог века, Естер Маги је постала важна представница националног стила, а у њеним делима је присутна и веза са токовима савремене музике.

Као солисткињу у Виолинском концерту у Де дуру, опус 35 Ериха Корнголда слушаћете Бомсори Ким. Рођена у Јужној Кореји, ова уметница је студирала на Универзитету у Сеулу, а потом се усавршавала на њујоршком Џулијарду. Након што је 2013. овенчана наградом на А-Ер-Деовом такмичењу у Минхену, уследила су и друга признања: на конкурсима Чајковски, Краљица Елизабета, као и на међународном виолинском такмичењу „Јан Сибелијус”. Године 2021. постала је ексклузивна уметница издавачке куће Дојче Грамофон, а наступала је са бројним светским оркестрима и диригентима. Занимљиво је истаћи да је била гошћа и на 54. Бемусу 2022. године, а том приликом са Симфонијским оркестром Радио-телевизије Србије и диригентом Мануелом Лопез-Гомезом интерпретирала је Први концерт за виолину и оркестар у ге молу, опус 26 Макса Бруха. Бомсори Ким свира на виолини Гварнери дел Ђезу из 1725. године.

Други део концерта испунила је Фантастична симфонија, опус 14 Хектора Берлиоза, са поднасловом „Епизода из живота једног уметника”. Како историчари наглашавају, у овој „аутобиографској и првој програмској симфонији, али и једној од најзначајнијих романтичарских композиција”, Берлиоз је богатим музичким језиком и кроз проширени оркестарски апарат дочарао љубавну причу чија је инспирација била глумица Харијет Смитсон, коју је први пут видео 1827. године док је играла Офелију у Шекспировом Хамлету и која ће убрзо потом постати његова жена. Фантастична симфонија је премијерно изведена 5. децембра 1830. године у дворани Конзерваторијума у Паризу.

Уредница Ирина Максимовић Шашић