Музеј звука – Миса „У мојим мислима” Александра Агриколе

Овај савременик Жоскена де Преа, активан у другој половини 15. века, био је истакнути члан хабзбуршке „Велике капеле” и композитор који је уживао велики углед међу колегама-музичарима. Пореклом из Гента, Агрикола је пуно путовао – био је у служби породице Сфорца у Милану, породице Медичи у Фиренци, затим француског краљевског двора у Камбреу и двора у Напуљу. Око 1500. године вратио се у родну Бургундију, где је био ангажован при двору Филипа Лепог, који је истовремено био и краљ Кастиље. Пратећи бургундског војводу на његовим путовањима, 1506. године умро је од куге у шпанском граду Ваљадолиду. Агрикола је био један од најоригиналнијих аутора, препознатљив по свом необичном, некада несташном, а некада чак и збуњујућем третману полифоније. Један савремени немачки писац записао је „тако примећујем... Окегем је тачан и технички врло добар, као и Ла Ри; Жоскен је интелектуално префињен и домишљат; Финка би такође требало поменути; али када је реч о необичном, луцкастом, чудном маниру компоновања, тако је јасно да је Агрикола предводник овог стила”.

Од осам сачуваних миса овог аутора, „У мојим мислима” је најзахтевнија и најразвијенија, а у њој Агрикола користи готово све познате технике рада са тематским материјалом, преузетим из истоимене трогласне песме. Ова холандска песма била је посебно популарна у Бургундији, па се претпоставља да је и миса настала пред крај његовог живота. Занимљиво је да у оба сачувана извора, у рукопису нема става Кирије, али се претпоставља да је овај став изгубљен, а не намерно изостављен. Сам начин рада са преузетом темом, подсећа на Окегемов поступак, јер Агрикола ретко кад материјал користи тако да се она лако препозна – тачније само је једном излаже у целости, у одломку Осана.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић