Над/реализмом (1924/2024) – говори Зорана Симић

Зорана Симић разматра надреалистичке елементе и поступке у литерарној продукцији Селене Дукић (Рача, 1909 – Голник, 1935), једне од талентованијих, значајнијих и свестранијих, али и запостављенијих књижевница које су у 20. веку писале на српском језику. Пошто није била званична чланица надреалистичког или било ког другог књижевног покрета, мада је надреалистима и Мирославу Крлежи била блиска, Селена Дукић се у својој уметности није водила поетичким програмима, памфлетским прокламацијама, децидним полемичким позицијама. Ипак, као искусна читатељка, песникиња још од детињства, а потом и прозаисткиња, она је, следећи властити стваралачки импулс, прогресивно достизала висок степен особене поетизације прозе, лингвистичког лудизма, оспоравања синтаксичких, формалних, жанровских, али, упоредо с тим, и друштвених (пре свега, класних и родних) конвенција и декорума, конструктивно проблематизујући и деконструишући доминантни (патријархални) социокултурни и симболички поредак. Оцртавајући положај Селене Дукић међу југословенским надреалистима, ауторка излагања се усредсређује на могућности тумачења њеног опуса који је настајао у периоду од 1925. до 1935. године, а кроз призму надреализма и експресионизма, док је посебан фокус на њеном идиосинкратичном инфантилизму, односно његовим преплитањима с тада актуелним авангардним тенденцијама.

Овај научни скуп је одржан од 27. до 29. новембра у Институту за књижевност и уметност, Музеју савремене уметности и Музеју примењене уметности у Београду.

У сутрашњим емисијама овог циклуса можете пратити излагања Бојана Јовића „Надреализам и књига” и Јелене Милинковић „Ликовност у делима Милана Дединца”.

Уредница Тања Мијовић.