Музеј звука – Музика на двору Елеоноре од Аквитаније

Елеонора од Аквитаније била је једна од најмоћнијих жена средњег века, која је владала југозападном Француском. Као девојчица, наследила је титулу Војвоткиње од Аквитаније, богате и развијене регије, а као супруга Луја VII постала је и краљица Француске. Њен други брак био је династички још занчајнији, јер је постала супруга енглеског краља Хенрија II, родоначелника моћне династије Плантагенета, те мајка три краља – Ричарда Лављег срца, Хенрија Младог краља и Јована без земље.

Упркос чињеници да су за собом оставили осморо деце, брак ово двоје владара је био турбулентан до те мере, да је Хенри чак шеснаест година држао Елеонору у заточеништву у Енглеској. Али у годинама које су претходиле, у периоду од 1168. и 1173. двор Елеоноре од Аквитаније у Поатјеу био је стециште уметника и музичара из западне Евопе. Име ове владарке је тако остало нераскидиво повезано са уметношћу трубадура, са „дворском љубави” и средњовековним концептом витештва.

На албуму „Елеонора од Аквитаније”, ансамбл Нуба опцртава трајекторију њеног животног пута песмама и инструменталним композицијама које су тематски повезане са епизодама из њеног живота. Албум отвара кратка инструментална естампа након које следе песме Вилијама IX, Елеонориног деде, који се сматра „првим трубадуром”, у којима се, између осталог описује њен уговорен брак са Лујем. Следе песме у којима је опевано учешће овог пара у Другом крсташком рату и њихов пут у Свету земљу, затим њихов развод и Елеонорин други брак, цветање дворске уметности, кроз песме познатог трубардура Бернара де Вентадура. Сарумском химном, дочарано је Елеонорино заточеништво у Солсберију, односно Старом Саруму, а потом следе песме посвећене животу и смрти њеног најдржаег сина Ричарда Лављег срца, да би се цео албум заокружио напевима у славу брака њене унуке Бланш од Кастиље са француским краљем који је Елеонора уговорила, настављајући тако своју династичку линију.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић