Читај ми!

Рефлексије

Кирил Кобрин: Кафкин случај – потрага за националним идентитетом у Централној Европи (1)

У емисији Рефлексије, у понедељак, 27. и уторак, 28. јануара, можете слушати превод текста руског историчара и књижевника Кирила Кобрина у коме аутор анализом живота и књижевног дела Франца Кафке тематизује проблем потраге за идентитетом у културно-историјском контексту Централне Европе.

У тумачењу проблема одређења односа личног и колективног идентитета „Кафкин случај” је занимљив на два, међусобно повезана начина. Први се односи на дебате о припадности Кафкиног дела различитим националним књижевностима, тј. на често формулисане дилеме о томе да ли је оно део јеврејске, немачке, аустријске или чешке књижевне традиције. Полазећи од различитих критеријума припадности (етничког, језичког, територијалног…), тумачи Кафкиног стваралаштва га инкорпорирају у различите национално-књижевне оквире што је, према Кобрину, последица специфичних културно-историјских и политичких околности Централне Европе и самог Прага у Кафкино доба. Занемаривање тих околности не води само националном редукционизму у тумачењу смисла Кафкиног дела, већ и неразумевању значаја које је трагање за идентитетом имало за самог Кафку и његово књижевно дело. Стога Кобрин тумачењу Кафкиних романа и приповедака приступа из перспективе пишчеве биографије у којој се проблем личног идентитета идентификује као својеврсни „херменеутички кључ”. У том погледу, аутор издваја Кафкин однос према оцу и женама као главне биографске елементе који свој одраз налазе и у његовим делима. Анализом сижеа Кафкиних романа Кобрин их доводи у везу са Кафкиним настојањем да проблем сопственог националног и личног идентитета разреши супротстављањем ауторитету оца, као и тежњом ка напуштањем комплексног социјално-културног контекста Прага помоћу (неуспелих) покушаја остварења стабилних емоционалних и брачних односа са женама које потичу из других животних средина.

Кирил Кобрин (1965) је руски историчар, књижевник, публициста и уредник неколико часописа који од 2000. године живи у иностранству, а у том периоду четрнаест година у Прагу. Докторирао је са тезом о средњовековној историји Енглеске и радио је као предавач на бројним факултетима од Кине и Летоније, до Аустрије и Сједињених Америчких Држава. Поред академских радова објавио је и неколико романа, као и бројне књиге есеја. Текст о Кафки који емитујемо на Трећем програму, превод је поглавља његове књиге Modernitè в избранных сюжетах објављене у Москви.

Текст је с руског превео Милан Суботић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.

 

Коментари

Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса
Ruzmarin
Рузмарин – биљни еликсир младости, чува наше памћење и отклања болове