Трибина Трећег програма – Кантово наслеђе

У емисији Трибина Трећег програма можете слушати излагање Бранка Ромчевића „Кант код Фукоа, Дериде и Лиотара”, са филозофског скупа у организацији Трећег програма, као и расправу после излагања. Снимак је направљен у Студију 8 Радио Београда.

Са генерацијом француских филозофа, коју су предводили Мишел Фуко, Жак Дерида, Жил Делез и Жан-Франсоа Лиотар, догодили су се прекид с традиционалним тумачењима Канта и, истовремено, ренесанса Канта у европској филозофији. Никада занимање за Канта није престало, али ’чувари ватре’ Кантовог наслеђа, који су били освојили својеврсни монопол на тумачење Канта, једноставно су нестали пред новим перспективама. Французи су се, с једне стране, обрушили на традиционални појам субјекта и субјективности, те је, утолико, и сам Кант морао да дође под удар њихове паљбе, али код темељно образованих и продорних филозофа критиковати Канта није значило одустати од њега – јер без Канта нема ни мишљења – већ кренути неистраженим путевима у Кантовој филозофији, или, још боље, прокрчити нове стазе тумачења. Бранко Ромчевић указује на неке од тих перспектива.

Фуко, који о Канту пише пуно, који преводи његову антропологију и коментарише је, критику разуме као акт успостављања границе, а просвећеност као чин преласка те границе. Дакле два Кантова важна појма – критику и просвећеност – он разуме на самосвојан начин и из тог тумачења изводи неочекиване последице. Дерида, с друге стране, поново афирмише медитације о условима (не)могућности метафизике и квази-трансценденталном статусу неодлучивости (какве су маргина, траг, différance или pharmakon). Најмаркантнијим се, међутим, доима Лиотарово тумачење треће Кантове Критике (Критика моћу суђења), унутар које су развијене могућности суђења без унапред датих правила, те представљања онога што се јавља као непредстављиво.

У разговору после излагања, поред Ромчевића, учествују Владимир Милисављевић, Игор Цвејић и Лазар Атанасковић.

Уредник и модератор Иван Миленковић.