Жене у музици – Луиз Фаренк

Фаренк је од најранијег детињства имала снажну подршку породице у намери да музику одабере за свој животни позив. Најпре се истакла као пијанисткиња, а 1842. године и сама је постала редовна професорка клавира на Конзерваторијуму у француској престоници. На почетку каријере, у другој деценији деветнаестог века, свирала је Бетовенова клавирска дела и писала претежно камерне композиције које су изводили истакнути музичари њеног времена. Занимљив је податак да је Јозеф Јоахим, прослављени мађарски виолиниста и диригент, заслужан за велики успех који је њен Нонет за дуваче и гудаче побрао на премијери, а потом и за промовисање других камерних остварења ове ауторке широм Европе. Од средине тридесетих година деветнаестог века Луиз Фаренк је фокус усмерила на оркестарску музику немачке школе, па се у њеном до сада откривеном опусу налази седам оркестарских дела: три симфоније, две увертире, као и варијације за клавир и оркестар опус 4 и опус 25. Како истичу музиколози, ова дела се по богатству имагинације, елеганцији и вештини музичког писма могу упоредити са остварењима Феликса Менделсона и Роберта Шумана. Међутим, симфонијска дела Луиз Фаренк нису била занимљива музичарима њеног времена, а музиколози као претпоставку наводе да је реч о предрасудама које су постојале према женском стваралаштву и, вероватно, неспремности великих ансамбала да ове композиције уврсте у свој репертоар. Интересовање за оркестарски опус ове ауторке појавило се тек у двадесетом веку.

Уредница Ирина Максимовић Шашић