Игор Цвејић: Емотивно суочавање са светом (1)

У основи приступа у овој књизи стоји идеја да се објекту емоција „допусти” да се појави у свом достојанству. Будући да се емотивни однос са објектом не може редуковати на веровања о том објекту – као што се наша љубав према некој особи не може редуковати на веровања о скупу особина које та особа поседује, Игор Цвејић настоји да, насупрот когнитивизму, објасни на који начин се у емотивном доживљају конституише специфичан објекат емоција, а самим тим и доживљај стварности. Стога, за једно од главних полазишта својих разматрања аутор узима тезу о афективној интенционалности, којом се тврди да се емоцијама својствен однос са светом не може редуковати на пропозиционалне ставове. За разлику од веровања и судова, емоције подразумевају специфичан вид уплетености и ангажованости са светом и другима, те се као такве заснивају на активној интеракцији са околином и не могу се разумети одвојено од релације делатник–околина.

Како у предговору своје књиге пише Цвејић, емоције су у основи значајни сусрети са другима и светом који подразумевају неки вид (позитивне или негативне) уздрманости. Та уздрманост је начин на који се оно што нам се дешава укључује у наш емотивни свет, као нешто са чиме се суочавамо и што од нас захтева да одговоримо, са чиме смо уплетени. Извесно је да наша изложеност стварности може бити болна, међутим, то је истовремено „пукотина“ кроз коју нам се свет и други откривају, и кроз коју се, на крају, и сами себи откривамо као социјално и делатно способно изложено биће.

У сутрашњој емисији можете пратити поглавље „Динамика афективности – између пасивности и активности” из ове Цвејићеве књиге, коју ће ускоро објавити Институт за филозофију и друштвену теорију из Београда и издавачка кућа Академска књига из Новог Сада.

Читао је Александар Божовић.
Уредница Тања Мијовић.