Карл Хајнрих Граун: Хадријан у Сирији

У овој раскошној резиденцији пруског владара Фридриха Великог налази се изузетно дворско позориште, грађено половином XVIII века, са једном од најлепших барокних сала које су још увек очуване. Управо је у овом изузетном окружењу одржано прво модерно извођење опере Хадријан у Сирији после премијере, 1746. године у Краљевској опери у Берлину. Занимљивост ове продукције је учешће изузетних певача посвећених барокној музици, са посебним акцентом на два ретка гласа – мушка сопрана – бразилску зведу Бруна де Саа и младог Италијана Федерика Фјорија који тумаче улоге Фарнаспеса и Аквилија. У насловној улози цара Хадријана чућете контратенора Валера Сабадуса, Емирена је сопран Роберта Мамели, краљ Хозроје је тенор Давид Трику, док Хадријанову вереницу Сабину тумачи сопран Кери Фаџ. Ансамбл 1700 наступа под управом уметничке директорке Фестивала у Потсдаму, Доротеје Оберлингер.

Опера Хадријан у Сирији је иначе написана на либрето Пјетра Метастазија, који је послужио као предложак за више сценских дела композитора XVIII века. Први га је у оперско дело преточио Антонио Калдара 1732. године у Бечу, а такође су познате и верзије Франческа Марије Верачинија у Лондону у којој су певали славни кастрати Фаринели и Сенесино, као и опере Ђованија Батисте Перголезија, Пасквалеа Анфосија, Јохана Кристијана Баха, Игнаца Холцбауера, Луиђија Керубинија, док је последње дело на овај либрето био Хадријан у Сирији Саверија Меркадантеа из 1828. године. Сам сиже опере се сматрао пропагандом моћи краљева и царева, те је као такав тешко пролазио у доба револуционарних превирања с краја XVIII века, док је у претходним деценијама служио управо као пригодан предложак за обележавање великих дворских догађаја попут имендана царева или краљевских венчања.

Сам садржај бави се политичким и љубавним интригама после победе римског цара Хадријана у Сирији. Свргнути краљ Хозроје хоће да му се освети, док његова ћерка Емирена запада за око римском владару. Она је верена за партског принца Фарнаспеса, док је Хадријан некада давно обећан римској племкињи Сабини. Ту је и царев саветник Аквилио, склон сплеткама, који жели да се Хадријан ожени са Емиреном, не би ли тако дошао до Сабине у коју је заљубљен. На самом крају, у чину милосрдног владара, типичном за оперу серију XVIII века, Хадријан опрашта свима и дозвољава Емирени и Фарнаспесу да ступе у брак.

Уредница Ксенија Стевановић