Трибина Трећег програма – Кантово наслеђе (2)

У петак , 10. јануара, у емисији Трибина Трећег програма, можете слушати излагање Ивана Миленковића „Слободна игра способности: заједничко чуло у Критици моћи суђења, са скупа „Кантово наслеђе”, као и расправу после излагања. Трибина је одржана у организацији Трећег програма у Студију 8 Радио Београда.

Која је разлика између исказа „Ружа је лепа” и исказа „Волим француске сиреве”?Први исказ претендује на општост, дакле он претпоставља да ће наићи на слагање код великог броја људи, док тврдња о француским сиревима важи само за онога ко ту тврдњу (да ужива у француским сиревима) изриче, дакле суд о француским сиревима не претендује на општост, те спада у категорију онога о чему нема расправе (о укусима се не расправља, de gustibus non est disputandum). Због тога Кант тврдњу о сиревима назива судом чула, док тврдњу о ружи назива судом укуса, или естетским судом. Разлика између та два суда је у томе што се суд о ружи може рефлектoвати (промишљати), док суд укуса важи само за чула и ту нема никаквог мишљења (уживамо у укусу и мирису француског сира и нема даље). Другим речима, суд укуса увек је посебан јер се доноси без посредовања појма, те ако не поседује објективни квалитет потребна му је општа сагласност како би прибавио општост и како би важио. Утолико као темељ суда укуса Кант уводи заједничко (опште) чуло као субјективни услов сваке саопштивости захваљујући којем испоставља захтев за општим важењем. На тај начин Кант излази из позиције интелектуализовања и естетизовања, те, захваљујући општем чулу, он контекстуализује и политизује сопствену позицију у свом ремек-делу Критика моћи суђења. Разум, дакле, у изрицању суда укуса не нуди правила, док уобразиља, ослобођена обавезе према правилима (појмовима), лишена, дакле, своје функције, сада "схематизује без појма" (Кант), односно – будући да се уобразиља никада не односи на сам предмет него на разум, oнa рефлектује форму предмета. Због тога ове две способности – слободна уобразиља и неодређени разум – улазе у слободну игру (игру лишену правила), а суд укуса појављује се као учинак рефлексије. Питања на које ово излагање покушава да одговори јесу „шта значи слободна игра сазнајних способности?”, односно каква је функција (улога) рефлексије у доношењу суда укуса? Последице које Кант изводи у трећој својој критици далекосежне су.

У расправи после излагања, поред аутора, учествују Бранко Ромчевић, Игор Цвејић, Владимир Милисављевић и Лазар Атанасковић.

Модератор скупа и уредник Иван Миленковић