Конрад Паул Лисман: Експерт за образовање (2)

Аутор проблематизује савремени тренд постојања „експерата за образовање”, којима је, како истиче, заједничка начелна критика преживелих образовних установа: оне су застареле, заробљене у духу војних школа из 19. века, у њима се не примећује особеност и индивидуалност појединачних ученика, a нови свет са својим чудесним техничким могућностима пролази мимо ових установа не остављајући на њима никаквог трага док се креативност у потпуности поништава. Није упитно да ова критика експерата за образовања делује тако темељно и револуционарно зато што се гради слика непријатеља која може да делује застрашујуће – додуше, она има ту ману што једва да више и постоји у стварности, сматра Лисман. Наиме, по његовом мишљењу, експерт за образовање који по правилу након свог школског доба више није видео никакву школу, тврдоглаво игнорише реформе којима су уназад неколико деценија морале да се потчине образовне институције и које носи управо онај дух или разорна идеологија који одликује и експерте за образовање. У тексту аутор не спори да су нам неопходне расправе и разговори о образовању, али „за то је потребно знање и искуство људи којима је стало до образовања, који се боре за право на образовање и који се не задовољавају реинтерпретацијом концепта образовања и искривљавањем праксе образовања све док се за то више не вреди борити. Образовним дискурсима не смеју да владају концепти који су добронамерни али противречни, идеолошки оптерећени и удаљени од стварности, тек површно прилагођени деци, а у ствари непријатељски према духу. За ове расправе понајпре су нам потребни спремност да стварности погледамо у очи, да увидимо шта се, независно од фраза и слогана, заиста догађа у школама и на универзитетима”, пише Конрад Паул Лисман.

Текст је с немачког превео Михаел Антоловић.
Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.