Жене у музици - Клавирска остварења Марије Херц

Рођена 19. августа 1878. године у богатој јеврејској породици у Келну као Марија Бинг, ова уметница је од најранијег детињства показивала јединствен дар за музику, па су њени родитељи, који су и сами неговали посебну наклоност ка уметности, одлучили да је школују. Учила је приватно на Конзерваторијуму у Келну код пијанисте Макса фон Пауера и виолинисте Јозефа Шварца. Већ 1901. ступила је у брак са хемичарем Албертом Херцом који ју је подржавао у одлуци да музику одабере за животни позив. Међутим, услед надолазећег таласа антисемитизма, породица Херц се преселила у Енглеску, у град Бредфорд, где је Марија наставила музичко образовање код оргуљаша и сликара Артура Едмунда Гримшоа. Како извори наводе, управо из тог периода датирају и њене прве композиције које је писала у романтичарском стилу, а које представљају посвете великанима клавирске литературе које је проучавала током наставе на Конзерваторијуму у Клену. Занимљив је и податак да је Гримшо био надахнут личношћу и талентом своје ученице да јој је 1910. године посветио гудачки квартет, назвавши га Варијације на тему Госпође Херц.

Године 1914, у сам освит Првог светског рата, одлучила је да са супругом и децом посети Немачку, како би присуствовали венчању супруговог млађег брата. Међутим, убрзо су се нашли у недаћама које је донео ратни вихор: били су присиљени да остану у Келну, није им било дозвољено да се врате у Енглеску, а немачка војска је мобилисала њеног супруга који је убрзо и преминуо.

Године 1926. одлучила је да поново похађа часове композиције, овог пута код Аугуста фон Отегравена и Хермана Ханса Вецлера, а њена остварења настала у том периоду нашла су се на концертним репертоарима бројних уметника. Извори наводе да је на премијери Четири мала оркестарска комада опус 8, која је уприличена 15. октобра 1928. године у Келну, Марија Херц побрала велике симпатије критичара и публике, а том приликом Гирцених оркестром овог немачког града дириговао је Херман Абендрот. Заправо, период од двадесетих до средине тридесетих година двадесетог века био је најкреативнији и најплоднији у стваралаштву Марије Херц. Сарађивала је водећим музичарима тог времена, а кругу њених пријатеља и сарадника, између осталих, били су и чланови Гудачког квартета из Будимпеште, Квартет ди Рома, мађарска оперска певачица и педагошкиња Илона Дуриго, баритон Херман Шеј, виолончелисти Емануел Фојерман и Грегор Пјатигорски, композитор Гаспар Касадо, као и диригент Ото Клемперер, који је у периоду од 1917. до 1924. био музички директор Опере у Келну.

Када су нацисти дошли на власт 1933. године јеврејским композиторима је било забрањено да наступају у Немачкој. Марија Херц је поново била принуђена да напусти родни Келн, па се у годинама које су следиле заједно са децом кретала од Швајцарске, Француске и Енглеске, да би по окончању Другог светског рата емигрирала у Америку. Преминула је у Њујорку 22. октобра 1950. године.

Током живота ове готово непознате композиторке објављено је тек пет њених соло песама, као и обрада за гудачки квартет Бахове Чаконе, док су остале композиције сачуване у рукопису. Од 2015. године заоставштина Марије Херц похрањена је у Музичком одељењу Централне библиотеке у Цириху, а последњих година њен опус, који броји око тридесетак дела, у фокусу је интересовања музичара и музиколога. Марија Херц је писала у духу музичког језика романтизма, поједина дела садрже и елементе раног модернизма, а често су и веома захтевна за извођаче.

Уредница Ирина Максимовић Шашић