Гаетано Доницети: Позоришне згоде и незгоде

У главним улогама слушаћете Шарлин Џоинт као примадону Дарију, Ђузепа Тоју као њеног мужа Прокола, баритона Матеа Лоија као диригента и композитора Бискрому, баса Паола Бардоњу као Маму Агату, док је сопран Паола Леочи њена ћерка – Луиђа Кастрагати, секонда дона. Алберто Роберт је немачки тенор Гиљелмо, баритон Вилијам Кајл тумачи Чезара, песника и либретисту, мецосопран Ана Бенет је контратенор Пипето, бас Филип Кајманович је импресарио, док је бас Хенри Грант Керсвел директор позоришта. Хором и оркестром вескфордског фестивала диригује Данила Граси. 

Оперски фестивал у Вексфорду је, иначе, основан 1951. године, а данас представља један од стубова културног живота Ирске. Директорка фестивала Розета Куки је јавности ове године представила програм који је описала као „поглед на оно што се дешава иза сцене где се свашта може десити и где је све могуће… уз дашак лакоће”. Сходно овој теми, публици је представљана и Доницетијева опера-фарса Позоришне згоде и незгоде. Ово дело се заснива на драматрушкој техници ’позоришта у позоришту’, односно позоришне мета игре. Како то каже Розана Куки „глумци и певачи постају карактери унутар карактера, бришући границу између извођача и оног што се изводи, између оног написаног и оног импровизованог”. Публика је пребачена не само у простор самог комада – у фикцију, већ и у драму која се одвија иза сцене.

Опера Позоришне згоде и незгоде Гаетана Доницетија која се бави комичним догодовштинaма једне провинцијалне оперске трупе у освит премијере њихове нове опере серије, првобитно је била замишљена као једночина опера-фарса заснована на комаду Позоришне згоде Антонија Симеонеа Зографија. У овој верзији премијерно је изведена 1827. године у Напуљу у малом Театру Нуово, у току вечери посвећене напуљском песнику и либретисти Доменику Ђилардонију. Доницети је потом ревидирао ово дело и додао речитативе и делове из позоришног комада Позоришне незгоде, те је у оваквој, финалној верзији у два чина, опера представљена 1831. године миланској публици у театру Канобијана. Од 1969. године ова опера је позната и под називом Viva la Mama, како је назвао редитељ Хелмут Којтнер приликом немачке адаптације овог дела у Минхену.

Уредница Ксенија Стевановић