Ораторијум – Феликс Менделсон: Свети Павле

Феликс Менделсон је свој први ораторијум, „Свети Павле”, довршио 1836. године, као двадесетседмогодињшак. Прва верзија овог дела премијерно је изведена исте године, 22. маја, а потом је доживела неколико великих ревизија. Друга од њих, из октобра 1836. године, послужила је као основа за штампано издање, а публици је представљена у Бирмингему. Ово је било вероватно најпопуларније Менделсоново дело за његовог живота. Само у првих осамнаест месеци од премијере изведено је на педесет различитих локација у свету, а одличне оцене су му дали и Робет Шуман и Рихард Вагнер, који иначе није имао високо мишљење о Менделсону.

Рад на либрету је започет 1832. године и на њему су радили композитор и његов пријатељ из детињства, пастор Јулијус Шубринг, сакупљајући одломке из Старог и Новог завета – пре свега из Дела Апостолских, као и текстове корала и химни, у маниру Бахових вокално-инструменталних композиција. Тема ораторијума бави се животом апостола Павла, рођеног као Јеврејин Савле, који је био фигура од посебног значаја за Менделсонову породицу, с обзиром на то да су и они прихватили хришћанску веру као своју. Подељен је у два дела, од којих сваки поседује три драмске епизоде. У првом делу то су каменовање ђакона Стефана, појављивање Христа пред Савлом на путу за Дамаск – које је Менделсон решио кроз епизоду женског хора праћеног дувачким инструментима што је изазвало контроверзу, и на крају само Павлово преобраћење, крштење и прелазак у нову, хришћанску веру. Други део ораторијума бави се пре свега Павловим проповедањем и ширењем хришћанске вере, упркос противљењу како Јевреја, тако и римско-хеленистичког становништва.

Само дело у музичком смислу се ослања на узоре из барокне епохе. Из Бахових „Пасија” чију је ренесансу пропагирао, Менделсон је позајмио улогу „наратора” како би у речитативима испричао причу, као и корале који демаркирају најважније структуралне одсеке дела. Дуг Хендлу треба тражити у хоровима раскошне фактуре, који се директно укључују у драмску радњу.

Уредница Ксенија Стевановић