Путеви прозе

Бохумил Храбал: Превише бучна самоћа (7)

У емисији Путеви прозе, од 16. до 22. децембра, можете слушати делове романа „Превише бучна самоћа” који је написао Бохумил Храбал. Као својеврсна критика цензуре и ода жељи за знањем, овај кратки роман је управо због цензуре прво тајно штампан као самиздат 1976. године, а званично је у Чехословачкој објављен тек 1989.

Приповедач и главни јунак романа већ 35 година ради на хидрауличној преси у складишту старог папира, а свој посао користи да из гомиле хартије издвоји и сачува ретке и вредне књиге. Он у свом стану прикупља тоне књига, посебно страсно чита филозофију и поезију, верујући да му оне могу помоћи да сазна нешто важно о себи и због чега је „мимо своје воље, веoма образован”. Док ради на преси, присећа се своје младости, трагикомичне љубави према девојци Манчинки, мајчине и ујакове смрти, али заједно с тим, надолазе му идеје најдражих филозофа (Сенеке, Хегела, Шопенхауера, Ничеа), медитира над њима и конфронтира их с властитим доживљајима.

Прекретницу или, тачније, прелом у његовом раду и свести доноси сусрет са великом модерном пресом и са радницима који „његов” посао раде ефикасно, али чисто механички и сасвим безлично. Згрожен идејом о томе како преса гута милионе страница које нико није погледао, сања огромну пресу која дроби цео Праг, спасава последњу књигу коју треба да однесе пријатељу, креће у снолику шетњу кроз град која ће се окончати у његовом подруму у старој преси.

Овај роман ускоро ће објавити издавачка кућа Сатурна из Београда.

Превела с чешког Тихана Хамовић.
Читао Жељко Максимовић
Уредници Тања Мијовић и Иван Миленковић.