Читај ми!

Антологија српске музике

Представљамо дела Вука Куленовића, једног од најзначајнијих стваралаца постмодернистичког усмерења у нашој музици. Чућете Вирџинал, Лидијски пејзаж, Литургију кристала и Механичког Орфеја овог аутора.

Рођен 1946. године у Сарајеву, Куленовић је студирао клавир и композицију на Музичкој академији у Љубљани код Алојза Среботњака, а потом и на Факултету музичке уметности у Београду код Енрика Јосифа. Такође, усавршавао се и код Милка Келемена у Штутгарту. Био је професор на Факултету музичке уметности у Београду до 1990. године, да би се потом преселио у Сједињене Америчке Државе, после отвореног протеста против режима Слободана Милошевића. Тамо је од 2006. године радио на Музичком колеџу Беркли и био је један од покретача бројних музичких догађаја у Бостону и околини. Преминуо је 2017. године, после дуге и тешке болести.

На Куленовићеву поетику утицале су најразличитије музичке традиције, укључујучи џез, рок, индијске раге, фолклорну музику Балкана, као и разнолике савремене музичке стилове. Куленовићев опус је изузетно богат и обухвата седам симфонија, шеснаест инструменталних концерата, ораторијум, балет, дванаест филмских партитура, преко тридесет дела за камерни оркестар и бројна дела за камерни састав и соло инструменте. Компоновао је и кантату, поводом церемоније отварања Зимских олимпијских игара у свом родном граду Сарајеву, 1984. године. Добитник је награда Међународног савременог музичког бијенала у Венецији, Француског радија, БЕМУС-а, Фулбрајт фондације, Прешернове награде и других.

Музиколошкиња Марија Масникоса, иначе, постминимализам, као специфичан вид постмодернистичке струје у савременој музици наше земље, описује као „музичку праксу која пригрљује разнолике комбинације репетитивне технике и старијих, жанровски заснованих ’музика’. Постминимализам и постмодернизам у опусу Вука Куленовића има, стога, специфични карактер – он је истовремено лирски, контемплативан, али и редукционистички, смео и механицистички заокружен.

Музиколошкиња Зорица Премате је Куленовићево стваралаштво, прецизно сумирала на следећи начин: „Фигурација преузима улогу градитеља музичког тока и, мултипликована и у различитим варијантама микроскопског предлошка, усмерава изградњу форме. У таквом стању звучне расипности музика реагује рефлексом сопственог понављања, а огромна количина редундантног материјала диктира, као ослобођена звер, формалне контуре дела…”

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње