Грамофонија – Симфоније Волфганга Амадеуса Моцарта

Снимак који ћемо репродуковати су забележили Мишел Глец и Волфганг Гилих 1970. године у цркви Исуса Христа у Берлину, а оригинално је објављен као део бокс сета са последњих шест Моцартових симфонија. Међутим, снимци последња два дела су се издвојили из колекције, и након оргиналног издања 1971. године, почеле су се јављати самосталне верзије на плочама издавача из Грчке, Португала, Бразила, Аргентине, Југославије итд. Поред ових издања на различитим језицима, снимци су постали чувени и као записи који су објављивани на новим носачима звука како би се демонстрирала технолошка супериорност различитих формата. Тако су се поред стандардних верзија на винилу, 1987. године појавили дигитални ремастери на плочама и компакт-дисковима, као и на аудио касетама снимљеним уз помоћ XDR технологије умножавања са проширеним динамичким опсегом. Деведесетих година су ови снимци коришћени како би се демонстрирала проширења динамичког опсега компакт-диска на 20 битова, као и DTS систем вишеканалног декодирања. У 21. веку су поново објављени аналогни снимци са мастер трака на винилу од 180 грама који су произведени на оригиналним И-Ем-Ајовим пресама у Хејсу у Енглеској, без дигиталног процесирање, а поред тога су доступни и на савременим дигиталним стриминг сервисима.

Омот већине издања са овим снимцима је заснован на фотографији Зигфрида Лојтервасера, омиљеног фотографа Херберта фон Карајана. Славни диригент је упознао Лојтервасера у Бајројту 1962. године када је био одушевљен начином на који је фотограф забележио извођења Вагнерових дела, те је од тада омоте за своје плоче најчешће базирао на детаљима његових радова. Поред сарадње са Карајаном, Лојтервасер је био аутор фотографија за омоте бројних других уметника 20. века, а такође је био ангажован као званични фотограф Ускршњег фестивала у Салцбургу који је Карајан основао 1967. године.

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић