Музика вива – Фестивал „Нордијски музички дани”

Овај фестивал је један од најстаријих светских музичких фестивала, који је далеке 1888. године основало Друштво нордијских композитора, а јединствен је по томе што сами композитори уређују програм. Композиторска удружења из Данске, Фарских Острва, Финске, Исланда, Норвешке и Шведске се ротирају као домаћини овог фестивала, а ове године је први пут манифестација одржана у Шкотској, региону чије су везе са нордијским земљама вишеструке и вишевековне. Вечерас ћете чути снимак концерта одржаног 2. новембра у Краљевској концертној дворани у Глазгову, када су на програму била дела Лизе Робертсон, Еролин Вален, Рунеа Глерупа, Бента Соренсена и Ајлин Свини.

У оркестарској композицији Промена долази Лизе Робертсон, ова млада шкотска ауторка комбинује звукове природе и традиционалне музике Шкотске. Лиза Робертсон је завршила докторске студије на Краљевском конзерваторијуму Шкотске, а усавршавала се на мајсторским курсевима код Брајана Фернихауа, Џејмса Макмилана и других.Говорећи о овој композицији, истакла је да је желела да пружи глас младим људима на чије животе ће утицати климатске промене. Сам наслов је цитат једне изјаве младе шведске активисткиње Грете Тунберг, а у делу Робертсонова дочарава лепоту северњачких пејзажа, са леденим ветром, светлуцавим снегом и игром северне светлости. Сви ови призори, налазе се у опасности због глобалног загревања, те Лиза Робертсон у своју композицију уводи и цитат једне старе норвешке песме, као усклик неустрашивих Викинга, алудирајући на борбу данашњих активиста против промена које настају деловањем људи.

Потом ће уследити остварење под називом Северна светлост Еролин Вален. Ова уметница је рођена 1958. у Белизу, а ове године, именована је за „Мајстора краљеве музике”, односно Капелмајстора на британском двору, као прва жена афричког порекла која је именована на ову функцију.

Концерт за виолину О светлу и лакоћи Рунеа Глерупа премијерно је изведен 2022. године и освојио је највеће признање Удружења издавача Данске, награду „Карл”. Дело је написано за Изабеле Фауст, једну од најбољих и најактивнијих виолинисткиња данашњице, без које, како Глеруп наводи, ово дело никада не би настало. Са овим виолинским концертом, аутор прави заокрет у својој поетици ка једноставнијем и лакшем звуку. Дело је тако инспирисано и сећањима из детињства на летње дане које је проводио поред Северног мора, звук природе и посебно светло које је поседовало јединствен квалитет.

Дански аутор Бент Соренсен један је од најугледнијих композитора са севера Европе и један од добитника престижне Громејер награде. Дело са којим се представио на овом фестивалу, Вечерња земља, премијерно је изведено 2017. године и инспирисано је једним сећањем из детињства – призором вечерњег светла у којем се купао пејзаж, остављајући утисак безвремености и бесконачности. Отуда и нежан звук оркестра, који започиње на ивици тишине, док је појава обое пред крај дела, омаж тасту који је свирао овај инструмент и који је преминуо пре премијере дела, као симбол предвечерја живота и коначности наше овоземаљске егзистенције.
На крају емисије ћућете и композицију Глиск младе шкотске ауторке Ајлин Свини. Ово дело, име је добило по старој шкотској речи која је описивала кратки одблесак или трептај, а која се често користила како би описала продирање сунчевих зрака кроз облаке. У пренесеном значењу, на Шетланду је она означавала и „краки призор доброте”, али на мрачном и тмурном северњачком небу, упућивала је на оне краткотрајне тренутке лепог времена, који ће брзо проћи.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић