Сто година Радио Београда – Хор РTС

На прве податке о Хору наилазимо листајући часопис „Радио-Београд” из октобра 1939. године. У тексту насловљеном „Основан је Хор Радио-станице” пише да хор броји осамнаест чланова, да су сви примљени на конкурсу и да се том приликом водило рачуна о добром слуху, здравом и лепом гласу, познавању нота и способности за лако учење, као и да је диригент Милан Бајшански, један од најбољих хоровођа у Београду. Своје прве кораке пред микорофоним Радио Београда хор је начинио 10. октобра учествујући са Великим радио-оркестром, са којим и данас стално концертрира, а на програму је био позоришни комад „Ђидо”. Само недељу дана касније хор самостално наступа у радио програму певајући Мокрањчеву Пету руковет.

Хор, који је првих година након оснивања називан „камерним хором”, што је у ствари и био, активно је учествовао у реализацији радијског програма, али је наставио и са самосталним концертима, на којима је посебно био усмерен на извођење дела југословенских композитора. Након ослобођења Београда Милан Бајшански је наставио да диригује Хором Радио Београда, а 1946. за диригентски пулт први пут је стао Светолик Пашћан. То је година која је у часопису „Радио-Београд” означена као „хорска офанзива”, будући да је наш вокални ансамбл наступао пред микрофонима Радија скоро свако друго вече. Критика је у то време писала да хор изводи стилски уобличен програм, пре свега „национални”, односно дела југословенских композитора, а затим и руских и чешких аутора.

Следећа, 1947. година била је веома значајна за хор будући да је тада реорганизован у професионални ансамбл, а за диригентским пултом су се смењивали Светолик Пашћан и Лазар Бута. Дотадашњи стандардни хорски репертоар је проширен већим вокално-инструменталним делима, па је 1946. године изведена кантата Сергеја Прокофјева Александар Невски, и то под диригентском палицом Михаила Вукдраговића.

Педесетих година двадесетог века Хор Радио Београда био је свакодневно активан, а диригенти су били Светолик Пашћан, Боривоје Симић, Славко Златић и Јосип Калчић. Наш вокални ансамбл на почетку ове деценије доживљава свој први велики међународни успех освојивши прво место на фестивалу у Ланголену. Жири је, како сазнајемо из недељног илустрованог часописа „Радио-Београд” који је излазио до 1953. године, био нарочито очаран „топлином југословенских песама које су у извођењу овог хора биле близу савршенства. Хор има најфиније осећаје за меру тако да, иако врло снажан, никада није претеривао у јачини” – писало је у образложењу жирија из Ланголена.

Догађај који је ’померио границе’, не само регионалне већ и европске, било је извођење Пасије по Луки пољског композитора Кшиштофа Пендерецког, 22. маја 1967, само годину дана после светске премијере дела. Велики успех који је ово извођење постигло најпре у Београду, а затим на Дубровачким летњим играма, као и на гостовањима у Европи, учврстило је високу позицију нашег хора на међународној сцени. Наиме, у међународним часописима критичари су писали да наш хор подвлачи драмску садржину текста, истицали су његов племенит и соноран звук, чистоту интонације, прецизан ритам са однегованим смислом за агогичко и динамичко нијансирање и дикцију текста певаног често у оригиналу.

Оснивањем Телевизије Београд 1958. године вокални ансамбл мења назив у Хор Радио-телевизије Београд, а касније постаје Хор Радио-телевизије Србије. За диригентским пултом наредних деценија смењивали су се Ванчо Чавдарски, Светолик Пашћан, Оскар Данон, Милан Хорват, Младен Јагушт, Јосип Калчић, Боривоје Симић, Ангел Шурев, Живојин Здравковић, Златан Вауда, Бојан Суђић и други. За изузетне професионалне и уметничке домете који је постигао изводећи вокална и вокално-инструментална дела светских и југословенских аутора, хор је награђиван признањима у земљи, а само нека од њих су: Орден заслуга за народ са сребрним зрацима и Октобарска награда града Београда.

Осим архивирања концертних снимака чији су програми углавном наменски конципирани, хор је остварио и велики број студијских записа који су похрањени у Фонотеци Радио Београда. Током деценија рада програмски циљеви нису се битно мењали: квалитетно, најчешће премијерно извођење и снимање композиција домаћих аутора, премијерно представљање оних остварења светске уметничке баштине која до тада нису била заступљена на концертним подијумима у Србији, као и извођење монументалних вокално-инструменталних дела, најчешће у сарадњи са Симфонијским оркестром РТС-а, али и са другим реномираним ансамблима у земљи и региону.

Циклус је уредила Марија Вуковић