Музика вива – Фестивал „Нордијски музички дани” у Глазгову

Емисију ћемо започети композицијом „Смрт у минијатури” младог шкотског аутора Џеја Кеперола. Инспирисан низом диорама насловљених „Минијатурне студије необјашњивих смрти” Френсиса Глеснера Лија, насталих током четрдесетих и педесетих година прошлог века, Кеперол је покушао да музички рекреира сложену мрежу трагова, доказа и призора који би потенцијално могли да разреше мистерију представљеног места злочина. Наиме, Ли је створио преко двадесет минијатурних тродимензионалних „кућица за лутке” у којима је са невероватном пажњом за детаље приказао неразјашњене смрти, дајући суптилне знакове у изложеним објектима, путоказе за решења и сведочанства очевидаца, уз помоћ којих би добри детективи дошли до кривца. Кеперол, аналогно томе, ствара шест музичких минијатура, које конципира као шетњу кроз кућу у којој се десио злочин, односно пролазак кроз шест просторија тј. ставова.

У наставку ћете чути Концерт за виолу Андерса Хилборга. Један од водећих шведских аутора старије генерације, 2021. године написао је ово дело за чувеног виолисту Лоренса Пауера. По речима аутора, „Пауер је желео дело у којем ће бити истакнут херојски карактер виоле, пре него њен елегични аспект”. Овај једноставачни концерт почиње и завршава се силовито, готово у љутњи, а између се налазе острва мира и спокоја, са глисандима у гудачима који евоцирају звук електронике, те снажним вибратом у виоли која на тренутке звучи као теремин.

Композиција „Токови” Медин Исаксон, шведске ауторке старије генерације, настала је као поруџина Камерног оркестра Норботен, за прославу 400 година финског града Торнија. Инспирацију је пронашла у сливовима река на северу Финске и Шведске, које често означавају и границу две земље и које у зимским месецима постају оковане ледом. Ова трансфомација, од места раздвајања до места спајања, те драматични призори изломљеног леда и водених бујица, послужили су Медлин Исаксон да напише ефектну оркестарску композицију

Емисију ће закоружити Друга симфонија Џејмса Макмилана. Вероватно најпознатији шкотски савремени композитор, чија се уроњеност у звук домовине често пореди са Сибелијусовом повезаношћу са Финском, написао је ово дело 1999. године, тада још увек под снажним утицајем музике Булеза и Берија. Дело се тематски ослања на композиторову ранију Клавирску сонату из 1985. године, коју аутор развија у обиман троставачни симфонијски циклус, а критичар Тајмса у њој препознаје и одзвуке „сурових шкотских пејзажа”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић