Музеј звука – Византијски напеви и дела Орланда ди Ласа

Овако необичан музички спој, чланови ансамбла Ирини објаснили су на следећи начин: „Уз помоћ фигуре Сибиле, односно Питије и Богородице, женско тело постаје мост између неба и земље – оруђе које преноси оно божанско, било путем речи или гестације и порођаја. У средишту овог програма налази се женска фигура која добија божији благослов, односно начин на који је она музички приказана на Истоку и на Западу”.

Источна традиција на овом концерту била је представљена кроз радове Јована Кукузеља, византијског певача, композитора и светитеља из четрнаестог века и великог реформатора источно-православног певања и нотације. На почетку ћете чути његову химну „Хаире Нимфи”, односно „Радуј се, невесто”, у аранжману диригенткиње хора Ирини, Лиле Хајоси. У наставку концерта изведене су још и Херувимска песма, Акатист пресветој Богородици, одломци из Полијелеја, као и нелитургијска химна „Агни Партене”, односно „Пресвета Богородице” чији је аутор Свети Нектарије Егински, епископ и митрополит, који је живео у другој половини 19. и првим деценијама 20. века. Мелодију ове химне највероватније је компоновао анонимни монах са Свете горе, за ког се веровало да је имао визију Богородице док је писао ово дело.

Са друге стране, западна традиција је на овом концерту представљена одломцима из Сибилиних пророчанстава Орланда ди Ласа, циклуса од дванаест мотета чији је оригинални назив Prophetiae Sibyllarum. Ова збирка, настала средином 16. века, била је сведочанство ренесансних тенденција да се античка форма испуни хришћанским садржајем, а млади Ласо смело користи потенцијал хроматске лествице, стварајући акордске склопове који „еродирају осећај стабилног тоналног центра”.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић