Студије и огледи

Новицa Милић: Пруст (3)

У емисији Студије и огледи, од понедељка 9. до петка 13. децембра, можете слушати делове рукописа Новице Милића „Пруст”.

Прустово ремек-дело У трагању за изгубљеним временом, пише Новица Милић, са својих три хиљаде страница, носи у себи једну раван нечитљивости: нити је писац могао у глави да носи читаво дело, нити то може читалац. Али управо су та ’нечитљивост’ и обим самога дела допустили Прусту да унутар те велике, недовршиве конструкције, направи читав низ мањих конструкција које се, из перспективе целине, наслањају једна на другу. Филозофска се раван ослања на књижевну конструкцију онако, рецимо, како се Прустова замисао времена ослања на Бергсoнову филозофију времена (при чему ни Ајнштајн није далеко). Утолико Милић комбинује неколико прилаза Прустовом делу – биографску методу и деконструкцију, на пример – али своје анализе романа, без разлике, ослања на сам Прустов текст. Утолико, када уводи ’спољашње’ перспективе, када у игру уводи филозофе попут великог италијанског мислиоца Емануела Северина, или када критикује Хајдегера, он, управо следећи Пруста, преокреће понуђене перспективе и крчи сопствени прилаз. Због тога се, понекад, учини да Милић Пруста окреће и против њега самог, да бисмо, недуго потом, утврдили да је то један нови и другачији Пруст. Из ’нечитљивости’ Прустовог дела могу се извући свакојака тумачења, нарочито произвољна. Милић, између осталог, показује како се одупрети произвољности: радом појма и рефлексије.

Чита Александар Божовић
Уредник Иван Миленковић