Марк Гудејл: Експлоатација литијума, енергетске амбиције и политике управљања природним ресурсима у Боливији (1)

Салар де Ујуни у Боливији, највећа је слана висораван на свету и највеће доказано налазиште резерви литијума. Иако је током неколико протеклих деценија иницирано више различитих покушаја вађења литијума из поменутог салара, озбиљан државни пројекат експлоатације овог рудног блага започет је за време владавине Ева Моралеса и његовог Покрета за социјализам, у периоду од 2006. до 2019. године. Реч је о изузетно амбициозном и вишедимензионалном пројекту који, поред вађења сланог раствора на површину земље и процеса испаравања, након чега се добија литијумска со, обухвата и изградњу индустријских постројења где се ова со претвара у литијум карбонат, који је неопходан за производњу литијум-јонских батерија, потом изградњу постројења за производњу самих батерија, а у будућности и производњу електричних возила у Боливији.

У овом чланку, Марк Гудејл се бави етнографијом боливијског пројекта индустријске производње литијума фокусирајући се на интерпретације различитих димензија материјалности овог природног ресурса: геолошку, индустријску, екстрактивну и еколошку. Те интерпретације он настоји да сагледа као део актуелних семиотичких борби за контролу над значењем и производним потенцијалом ресурса којем се приписује кључни значај у процесу глобалног преласка на „зелену“ енергију. Према Гудејловом мишљењу, у описаним семиотичким борбама између различитих актера одиграва се низ „преобликовања“ значења, а многа од њих не могу се једноставно свести на велике наративе у оквиру којих се индустријализација литијума конвенционално проучава и критикује.

Превод с енглеског: Милица Јеремић
Текст чита: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић