Жене у музици

Чланице квартета Акилоне свирају остварења Антоњина Дворжака

Основан у Паризу 2011. године, квартет Акилоне чине колегинице са Конзерваторијума у француској престоници, а које су овенчане специјалном наградом на 8. Међународном такмичењу гудачких квартета у Бордоу. Наступају у саставу: Магдалена Гека – прва виолина (она музицира на инструменту италијанског градитеља Алесандра Гаљана из 1734. године), Елиз Д-Бенделак – друга виолина, Пјерин Гијемо-Манк – виола и Луси Мерка – виолончело. Технике камерног музицирања училе су код Хатоа Бејерлеа, Владимира Менделсона и Патрика Јида, а велику пажњу међународне јавности привукле су након бројних концерата које су одржале најпре у Француској, а потом и у Енглеској, Холандији, Мађарској и другим земљама широм Европе.

Њихов богати репертоар обухвата дела из различитих епоха музичке историје, а занимљиво је да ове младе уметнице велику пажњу усмеравају и на остварења савремених аутора. За наслов албума који репродукујемо у емисији – Дубоко у шуми – биле су инспирисане боравком у Дворжаковом родном месту Нелахозевесу и његовим природним лепотама, а објавила га је издавачка кућа Klarthe Records 2024. године.

У првом делу емисије слушаћете Дворжаков Гудачки квартет у Ас дуру, број 14 опус 105, последњи у композиторовом опусу. Рад на партитури Дворжак је започео марта 1895. док је још боравио у Америци, али га је завршио исте године по повратку у Праг. Дело је премијерно изведено 20. октобра наредне, 1896. године. Други део емисије испуниће Дворжаков циклус Чемпреси, у аранжману за гудачки квартет.

Током живота Дворжак се стално враћао свом циклусу од осамнаест песама названом Чемпреси, који је компоновао 1865. године на стихове Густава Моравског; писао га је инспирисан љубављу коју је гајио према глумици Јозефини Чермаковој, а неке од мотива песама користио је и у другим делима. Године 1887. одлучио је да одабере дванаест песама као основу за оригиналан аранжман намењен гудачком квартету. Задржао је наслове, а нумере је обликовао тако да доносе усклађену равнотежу темпа и расположења. Главну мелодијску линију, првобитно намењену гласу, поверио је једном инструменту (обично виолини или виоли), док је остала три обликовао као пратњу. Музиколози претпостављају да је управо једноставност дела утицала да Дворжаков издавач Николаус Зимрок није показао интересовање да га објави, па су Чемпреси у аранжману за гудачки квартет штампани тек након Дворжакове смрти, 1921. године, у ревизији Јозефа Сука.

Занимљиво је истаћи да су се са овим делом чланице квартета Акилоне упознале током студија на париском Конзерваторијуму, када су училе код Владимира Менделсона и од тада су Чемпреси често на њиховом репертоару.

Уредница Ирина Максимовић Шашић