петак, 06.12.2024, 21:45 -> 12:02
štampajНова дискографија
Представићемо најновији снимак библијског ораторијума „Ватрена змија у пустињи” (Serpentes ignei in deserto) Јохана Адолфа Хасеа, објављен 22. новембра за издавачку кућу Ерато.
Главну улогу Мојсија тумачи контратенотер Филип Жаруски, сопран Јулија Лежњева је Анђео, Натанаило је контратенор Јакуб Јозеф Орлински, Јошуа је сопран Бруно де Са, Елеазар и Елиав су контратенори Карло Вистоли и Давид Хансен. Ансамбл Лез Аксан предводи Тибо Ноали.
Диригент Ноали истиче да је Хасе био један од најпознатијих композитора свог доба, који је можда у неким државама био и популарнији од Хендла. Рођен у Хамбургу 1699. године, овај композитор је студије похађао у Италији и био је активан у музички центрима као што су Напуљ, Беч, Дрезден и Венеција, а управо је у граду у лагуни компоновао ораторијум Ватрена змија у пустињи. Написан је за Оспедале дељи Инкурабили, једну од четири велике инсититуције које су се скрбиле о болеснима и о сирочади у Венецији. Пре свега био је намењен штићеницама Оспедалеа, те је до сада овај ораторијум само једном снимљен и то претежном са женском поставком. Написан је за шест солиста који певају на латинском, гудачки ансамбл и континуо и заснован је смењивању речитатива и арија, са само једним дуетом.
На снимку који представљамо у емисији, виолиниста и диригент Тибо Ноали се одлучио за мушку поставку како би „приказао вокалну разноликост данашњих контратенора. Партитура овог ораторијума је захтевна за све певаче. Сваки лик је веома другачији у односу на друге и сваки солиста има једниствени карактер и јединствену боју. Резултат је широки спектар темперамената и боја”, истиче Ноали.
Радња ораторијума преузета је из Старог завета и прати причу о бекству Израелићана из Египта у обећану земљу Ханан, предвођени Мојсијем. Током дугог преласка пустиње, измучен народ се сусреће са бројним препрекама опасним по живот, те се у потпуном бесу окрећу против бога и Мојсија. Због сумње у божанску наклоност, стиже их сурова казна. Бог шаље ватрене змије да нападну грешнике, од којих многи страдају. Мојсије се моли Свевишњем да опрости Израелићанима који се кају. Његова жеља је испуњена, те он кује металну змију коју ставља на мотку. Кога уједе права змија, треба да погледа у правцу исковане и биће спасен. Овај симбол живота и наде постаје путоказ Израелићанима да превазиђу сопствену патњу и окрену се радосним вестима.
Ауторка Јелена Дамјановић
Коментари