Импровизоријум

Статистика недвосмислено показује да су снимци соло виолине у џезу и импровизованој музици и даље малобројни у поређењу са записима осталих инструмената, посебно када су у питању импровизације за пицикато виолину без пратње. Ова основна свирачка техника је храбро постављена у први план на најновијем албуму „Soliloquies” америчког композитора и виолинисте Џејсона Као Ванга, где се он одриче великог дела емотивног капацитета виолине, уз способност да изнесе интензивно евокативну музику. У свом раду примењује искуства сопствених композиционих процеса, још из времена када је почео да се бави музиком, како би успоставио ток веза кроз комад, стварајући овај јединствен пејзаж. Ванг напомиње да путем потпуне импровизације урањате у суштину онога што јесте, без икаквих предрасуда. „Дакле, сада сам први пут снимио соло плочу без икаквих предрасуда. Када нешто снимите, кажете: Хеј, шта сам урадио? То је доказ о томе где се налазите у том тренутку, шта мислите или осећате. Онда могу да опишем шта ми музика значи – зашто сам је свирао. Сећам се да сам, док сам снимао ову музику, прилично размишљао о родитељима. Размишљао сам о њиховим животима и нашој породици. Често се питам о нејасним алузијама мојих родитеља на злочине које су преживели у Кини током Другог светског рата, јер је њихова траума била далеко већа него што могу да замислим, чак и сада, више од двадесет година од њихове смрти. Овом музиком одајем почаст њиховој храбрости тако што прихватам њихове гласове у своме, да свирам у нашој непознатој тишини која окружује снове. Посебно мислим на оца, који је претрпео више можданих удара , од којих је изгубио глас”, наводи Ванг. Компакт-диск „Soliloquies” је објављен половином септембра за Вангову дискографску продукцију True Sound Recordings.

Аутор емисије Миленко Мићановић