Грамофонија – Дела Франсоа Купрена

Издавачка кућа коју је 1940. године основао Анри Скрапел је од почетка била посвећена објављивању квалитетних снимака уметничке музике, али се практично све време свог постојања суочавала са финансијским проблемима. После Другог светског рата је ова компанија имала уговоре са неколико значајних солиста као што су Лили Краус и Марсел Мејер, а своје пословање је настојала да прошири и на Белгију где је у сарадњи са компанијом Алфа објављивала значајне снимке из свог каталога, о чему је било речи у претходним емисијама. На чело компаније 1954. године долази Антоан Дуамел, композитор и диригент познат по својој сарадњи са режисерима филмова француског Новог таласа, попут Жан-Лика Годара, али је након непуне четири године под његовом управом проглашен банкрот и имовина Француског друштва дискофила је након неколико промена власника постала део компаније Пате-Маркони. Овај медијски гигант је тада већ био део корпорације И-Ем-Ај, те су након аквизиције плоче са карактеристичним логом Француског друштва дискофила заправо објављиване ван Француске под етикетама различитих подружница И-Ем-Аја. То је случај и са плочом коју вечерас емитујемо, а која је у Великој Британији објављена као део каталога фирме Хиз мастерс воис. Будући да је реч о извођењима која нису често била на објављивана на плочама и нису имала каснија реиздања, данас се већина таквих албума сматра ретким и важним сведочанствима о овој фази развоја дискографије у Француској.     

Диригент Луј Оријакомб је на преласку из педесетих у шездесете године XX века постао познат широј јавности као уметник који је успео да оркестар из Тулуза уведе у понуду светски познатих издавача, те је албуму који вечерас емитујемо претходило неколико успешних плоча са делима Рамоа, Баха и Вивалдија, али и савремених аутора попут Паула Хиндемита и Беле Бартока. Готово сви снимци које је реализовао су објављени за неку од подружница И-Ем-Аја, а будући да је реч о квалитетним извођењима и записима, врло брзо су се проширили и ван Француске, као и у Сједињеним Америчким Државама. Током седамдесетих година ће Оријакомб са оркестром из Тулуза постати чувен као нарочито успешан интерпретатор композиција Антонија Вивалдија и дела француских старих мајстора. Значајно је поменути и да је програмски коментар за плочу са Лилијевим делима написао оргуљаш и композитор Ги Ламбер, стручњак за француску музику 17. и 18. века. 

Аутор Милан Милојковић
Уредница Сања Куњадић