Етјен Балибар: Спиноза и политика (3)

Невелика књига славног француског филозофа Етјена Балибара Спиноза и политика, у којој пажљиво чита и тумачи делове Спинозиног Политичко-теолошког трактата, један је од оних продорних текстова који су обновили занимање за великог холандског филозофа. Балибар Спинозу чита као филозофа који се одлучно супротставља религији у јавном простору, а демократску државу сматра условом слободног живота. Све остало је, на један или други начин, оправдање неслободе.

Основно теолошко питање је, пак, да ли људи имају слободну вољу? Ако је имају бог не служи ничему. Ако је немају, онда су само робови и извршиоци непрозирне божје воље. Спиноза, наравно, заступа тезу о слободи људске воље, што га, без и најмање сумње, чини модерним мислиоцем. Но, ако људски чинови не зависе од божје воље, онда сву одговорност, па и одговорност за заједнички живот, човек преузима на себе. Организовати заједнички живот значи утемељити услове слободе, јер само у људској заједници човек је слободан (у пустињи није; у пустињи се питање слободе не поставља). Истовремено, Балибар испитује имплицитне слојеве Спинозиног текста и долази до става око којег се и данас ломе (филозофска) копља: филозофија може бити само политичка, или није филозофија. Балибарово – имплицитно и Спинозино – гледиште полази од увида да се суштина човека (слобода) испуњава само у заједници, значи само у политичкој (људској) творевини. А како филозофија постоји само у људском друштву, онда, по својој дефиницији, не може не бити политичка.

С француског превео Горан Стојановић.
Чита Александар Божовић.
Уредник Иван Миленковић.