20:02
Летње оперске позорнице
Кристоф Вилибалд Глук: Ифигенија на Аулиди
Репродуковаћемо две опере Кристофа Вилибалда Глука посвећене митолошкој јунакињи Ифигенији, изведене током једне вечери на овогодишњем Фестивалу у Екс-ан-Провансу. Захваљујући размени чланица Европске радиодифузне уније у прилици смо да вам понудимо овај екслузивни снимак, остварен 5. јула на позорници Великог театра Провансе, када је ансамблом Л Консер Д’Астре дириговала Емануел Аим, док је у двострукој улози Ифигеније бриљирала Корин Винтерс.
Ово амбициозно вече, када су на Фестивалу у Екс-ен-Провансу, приказане и Ифигенија на Аулиди и Ифигенија на Тауриди као својеврстан диптих, осмислио је славни руски режисер Дмитриј Черњаков, који је дуги низ година желео да прикаже обе Глукове Ифигеније у сукцесији, не би ли тако показао широки драмски и психолошки лук ове митолошке јунакиње – од жртве боговима на Аулиди до егзекуторке на Тауриди. Како то каже Пјер Оди, директор фестивала, ова тематика је свеприсутна, јер је то прича о „људској крхкости, о отпору спрам сопственог варварства, остварена у оквиру најсублимније и најпатетичније уметничке форме – опере”.
Ифигенију на Аулиди и Ифигенију на Тауриди раздваја пет година, у којима је Глук успео да придобије париску публику за свој реформисани вид опере. Немачки композитор је стигао у Париз из Беча са жељом да освоји тамошњу оперску сцену, али да на крају своје каријере направи још један подухват – да ревитализује, на свој начин, француску лирску трагедију. Ифигенија на Аулиди је приказана са успехом 1774. године, а у својој основи носи обнову интересовања за антику, која је започела неких двадесет година раније ископавањем Херкуланума и објављивањем чувене „Историје античке уметности” Јохана Јоахима Винкелмана.
Глукове Ифигеније су синтеза ’класичних’ струјања епохе – са једне стране, ту су ликови које красе чистоћа, трезвеност и племенитост, а са друге, они су природни, емотивни и енергични. „Антика на крају XVIII века није тек хладни мермер, она је дубински страствена. Сви они који су у то време желели, попут Глука, да реформишу оперу изражавали су жељу да се врате облику трагедије који је био једноставан по средствима, а снажан у свом дејству: да искажу људску природу што прецизније могуће, како се она помаља у најкритичнијим тренуцима живота. Грчки митови су били богати примерима и ситуацијама које су могле да дирну и да упозоре публику”. Ово су речи Тимотеа Пикара, драматурга, уметничког саветника Фестивала у Екс-ан-Провансу и аутора студије о Кристофу Вилибалду Глуку које добро описују свет Глукових Ифигенија које слушате у емисији посвећеној оперској уметности .
Поред Корин Винтерс, наступају и Расел Браун као Агамемнон, Аласдер Кент као Ахил, Вероник Жанс као Клитемнестра, Сула Парасидис као богиња Дијана и Томаш Кумијенга као Аркад.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари