Летње оперске позорнице

Кристоф Вилибалд Глук: Ифигенија на Аулиди

Репродуковаћемо две опере Кристофа Вилибалда Глука посвећене митолошкој јунакињи Ифигенији, изведене током једне вечери на овогодишњем Фестивалу у Екс-ан-Провансу. Захваљујући размени чланица Европске радиодифузне уније у прилици смо да вам понудимо овај екслузивни снимак, остварен 5. јула на позорници Великог театра Провансе, када је ансамблом Л Консер Д’Астре дириговала Емануел Аим, док је у двострукој улози Ифигеније бриљирала Корин Винтерс.

Ово амбициозно вече, када су на Фестивалу у Екс-ен-Провансу, приказане и Ифигенија на Аулиди и Ифигенија на Тауриди као својеврстан диптих, осмислио је славни руски режисер Дмитриј Черњаков, који је дуги низ година желео да прикаже обе Глукове Ифигеније у сукцесији, не би ли тако показао широки драмски и психолошки лук ове митолошке јунакиње – од жртве боговима на Аулиди до егзекуторке на Тауриди. Како то каже Пјер Оди, директор фестивала, ова тематика је свеприсутна, јер је то прича о „људској крхкости, о отпору спрам сопственог варварства, остварена у оквиру најсублимније и најпатетичније уметничке форме – опере”.

Ифигенију на Аулиди и Ифигенију на Тауриди раздваја пет година, у којима је Глук успео да придобије париску публику за свој реформисани вид опере. Немачки композитор је стигао у Париз из Беча са жељом да освоји тамошњу оперску сцену, али да на крају своје каријере направи још један подухват – да ревитализује, на свој начин, француску лирску трагедију. Ифигенија на Аулиди је приказана са успехом 1774. године, а у својој основи носи обнову интересовања за антику, која је започела неких двадесет година раније ископавањем Херкуланума и објављивањем чувене „Историје античке уметности” Јохана Јоахима Винкелмана.

Глукове Ифигеније су синтеза ’класичних’ струјања епохе – са једне стране, ту су ликови које красе чистоћа, трезвеност и племенитост, а са друге, они су природни, емотивни и енергични. „Антика на крају XVIII века није тек хладни мермер, она је дубински страствена. Сви они који су у то време желели, попут Глука, да реформишу оперу изражавали су жељу да се врате облику трагедије који је био једноставан по средствима, а снажан у свом дејству: да искажу људску природу што прецизније могуће, како се она помаља у најкритичнијим тренуцима живота. Грчки митови су били богати примерима и ситуацијама које су могле да дирну и да упозоре публику”. Ово су речи Тимотеа Пикара, драматурга, уметничког саветника Фестивала у Екс-ан-Провансу и аутора студије о Кристофу Вилибалду Глуку које добро описују свет Глукових Ифигенија које слушате у емисији посвећеној оперској уметности .

Поред Корин Винтерс, наступају и Расел Браун као Агамемнон, Аласдер Кент као Ахил, Вероник Жанс као Клитемнестра, Сула Парасидис као богиња Дијана и Томаш Кумијенга као Аркад.

Уредница Ксенија Стевановић

 

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње