среда, 06. нов 2024, 20:15
Мајстори барока – Доменико Марија Драјер
Шест соната за обоу и континуо Доменика Марије Драјера интерпретирају: Алфредо Бернардини, обоа, Ребека Фери, виолончело, Ђовани Белини, лаута, Ђакомо Бенедети, чембало и Ана Клементе, оргуље.
Мало биографских података је познато и доступно о Доменику Марији Драјеру, обоисти и композитору. Рођен је око 1680. године у Фиренци где је и одрастао, али је, као што његово презиме сугерише, немачког порекла. Драјерова каријера је била уско повезана са каријером његовог млађег брата, кастрата и композитора Ђованија Филипа Марије Драјера, те су ова два музичара заједно радила на дворовима у Италији, али и у Русији.
На почетку 18. века, Токсана, као и други важни италијански центри, учествовали су активно у „златном добу обое” кроз развијање инструмента и стварање музике за њега. Велики покровитељ уметности, а нарочито музике, велики војвода Фердинандо де Медичи, оживео је тосканску музичку сцену. Пративши тадашње новине, за свој двор у Фиренци куповао је модерне немачке обое које су биле намењене једном од најпознатијих обоиста тог времена у Европи – Лудвигу Ердману. Ипак, смрт Фердинадна де Медичија, 1713.године, обележила је и крај препорода фирентинске музичке сцене. Многи музичари који су били на његовом двору уточиште су потражили у братству Свете Цецилије у овом граду, које је за циљ имало да помогне музичарима током тешких периода. У списима ове установе Драјер је забележен као други обоиста у Тоскани, поред Ердмана у својству првог, те се претпоставља да је био његов ученик. Даљи записи о животу и деловању Доменика Марије Драјера су у фрагментима.
Издавач из Болоње, Силвани, је у свом каталогу 1727. године уврстио Драјерову збирку под називом Камерне сонате – Сонате за соло обоу и басо континуо, опус 1, која је временом изгубљена. Ипак, претпоставља се да је рукопис који се чува у Националној библиотеци Француске, у ствари оригинал који је Силвани штампао, с обзиром да је ово једина Драјерова музика за обоу која је до сада откривена.
У периоду када је објављена његова збирка, око 1727. године, Драјер је радио на месту обоисте у служби Виоланте Беатрисе од Баварије, удовице Фердинанда де Медичија, која је преузела мужевљеву улогу покровитеља музичке уметности. Ипак, стабилност ове службе за Драјера није дуго потрајала, те се он, након смрти покровитељке, 1731. године, придружио свом млађем брату Ђованију Филипу Драјеру, који је у међувремену постао познати оперски виртуоз. Сматра се да је Драјер свог брата пратио у оркестру, током његових наступа по Италији и Русији. Следећи подаци који су доступни говоре о периоду од 1731. до 1735. године, када су браћа Драјер била активна као интерпретатори, композитори, али и импресарији, на двору у Санкт Петербургу. Нажалост, та 1735. године донела је прерану смрт Доменику Марији Драјеру, а његов брат се тада повукао из Русије, и вратио у родну Фиренцу.
Ауторка: Саша Тошковић
Коментари