Трансмисија звука – 3D концерт

Овај концерт организован је у оквиру прославе петнаест година рада ансамбла, који је од самог почетка посвећен очувању и презентовању српске уметничке музике за камерне оркестре. За ову прилику поручене су три композиције за дуо хармоника и камерни оркестар од наших аутора: Владимира Трмчића, Милице Илић и Матије Анђелковића.

Млађа генерација композитора често прибегава коришћењу нових звучних ресурса, пре свега електронској музици, а радо се упушта и у експериментисање са звуком у простору, као и другачијем успостављању односа извођача и публике. По речима Радета Пејчића, уметничког директора и диригента Камерног оркестра „Љубица Марић", у разговору са младим, али афирмисаним хармоникашима Луком Лопичићем и Мирком Јевтовићем, дошли су на идеју да њихов инструмент представе на нов и неуобичајен начин. Желели су да истакну све специфичности колорита хармонике, како у чисто звучном смислу, тако и распоредом извођача у концертном простору. У том смислу, одлучили су да звук буде директно усмерен на публику из свих праваца у специфичној звучној трансмисији између извођача који се током наступа крећу кроз простор. У овом случају, то је била занимљива унутрашњост београдске Катедрале. Свакој од три поручене композиције претходили су ставови из циклуса Сусрети Уроша Ројка. Дело је написано 2017. године за Дуо Фуриозо, а чини га шест фиксираних и десет нефиксираних ставова. Карактеристично је да су музичари током извођења физички удаљени један од другог и само се повремено и на кратко сретну.

Концерт Трансмисија звука – 3D концерт отворен је шестим ставом циклуса Сусрети Уроша Ројка, а потом је уследила и композиција Хипнос, ониризам за камерни оркестар Владимира Трмчића. Програмско упориште аутор налази у старогрчкој митологији и то у лику Хипноса – бога сна, односно музички покушава да ослика онирично стање полусна и човека заробљеног у Хипносовом вечитом сумраку. Уследио је седми став из циклуса Сусрети Уроша Ројка, а потом и остварење под називом Страх Милице Илић. Композицију карактерише изграђен музички језик младе ауторке којим успешно спаја усковитлани музички ток са крхким ткањима људског унутрашњег емотивног света.

До краја овог наступа, солисти и ансамбл извели су осми став из циклуса Сусрети Уроша Ројка, а потом композицију Зурења Матије Анђелковића. Аутор је своју пажњу усмерио ка истраживању суптилних промена у музичком току базираном на варирању. Динамички слојеви на различите начине сенче музички простор, а сам назив, по речима Анђелковића, долази из човекове потребе да понекад заустави време и порстор и једноставно зури. Деца управо на тај начин откривају свет. У овом случају, композитор врло спорим променама у музичком току жели да разигра слушаочеву машту у заустављеном времену и заустављеној слици приликом зурења.

Уредница емисије: Марија Вуковић