Имагинарни пејзажи

Последње издање овог британског виолончелисте, композитора и продуцента, везано је за сећања, лична и несавршена, на протеклих шест година. У звучном смислу, оно се ослања на процесовани звук гудача и оштре, металне, одзвуке које је Коутс примењивао и у својој филмској музици за критички хваљена ауторска остварења Шарлот Велс, Томаса Ем Рајта и Стива Меквина.

Како сам Коутс каже на овом албуму, чији бисмо назив могли грубо превести као „Пулсирај, задрхти, стрело времена”, се бави „непрецизним преношењем наших сећања, испуњених емоцијама из других извора”. На одређени начин, аутор покушава да пренесе у звук сву ту шуму успомена, дисонанцу погрешног сећања и налете зачудних, како их назива „орбита осећања”.

У центру издања је нумера „Полицијски час у тржном центру”, која третира два догађаја која су се десила током пандемије у Јужном Лондону, спојена у један уметников сан: рушење тржног центра Елефант и Касл и разматрање да се уведе полицијски час за све мушкарце после једног тешког злочина.

Коутс обликује нумере готово скулптурално, градећи их од аналогних и дигиталних елемената звука проистеклог из виолончела. Он каже „виолончело је прилично меланхолични инструмент… чији звук, када се пропусти кроз дигиталне софтверске алатке, као да жели да буде још меланхоличнији. Понекада желим да се дистанцирам од тог звука, пуног ’душе’, а понекада покушавам да максимизујем сам чин свирања и да те живе боје инструмента претворим у неку врсту дигитално остварене или фотокопиране фотографије”.

Уредница Ксенија Стевановић