Мајстори барока

Британски композитор Вилијем Корбет је по професији био виолиниста, а између 1705. и 1711. године радио је као концертмајстор новооснованог оркестра Краљичиног театра у Хејкмаркету. Ту је уживао углед композитора семи-опера, али је био још популарнији као солиста, нека врста виртуоза-забављача пре појаве ове категорије извођача почетком XIX века. Корбет је у својим композицијама потенцирао звуке до тада у Енглеској мање познатих и необичних инструмената попут виоле д’аморе, архилауте и мандолине.

Иако је од 1709. године био номинално везан за Краљевски оркестар у Лондону, где је примао плату до краја живота, његово примарно место боравка је била Италија. Он се враћао у родну земљу, како би објављивао композиције и наступао на концертима, често добротворне природе. У Италији, тачније у Риму је прикупио колекцију музике и инструмената, посебно виолина – од којих су неке припадале Корелију и Торелију, а већина је била оних чувених градитеља до данашњих дана попут Страдиварија, Аматија – те је све то изазвало сумњу у Корбетове изворе прихода. Наиме, многи су мислили да је овај музичар истовремено био и шпијун енглеске круне, задужен да прати Џејмса Стјуарта, сина свргнутог краља Џејмса II, претендента на британски трон, који је у то доба живео у Риму. У Италији, Корбет се оженио оперском певачицом Аном Лоди, са којом је наступао на концертима, а део своје колекције инструмената је продао по повратку у Енглеску 1741. године. Ипак, највећи део његове збирке је још увек био у Корбетовом поседу када је преминуо 1748. године. Он је инструменте завештао Грешам колеџу уз годишњу стипендију за особу која би их одржавала, али колеџ није прихватио ову донацију са образложењем да нема места за складиштење. Његова збирка је продата на аукцији 1751. године.

Дела из колекције Le bizzarie universali по форми су кончерта гроса у стилу италијанског барока, али је њихова индивидуалност јасна већ из самог наслова „bizzarie”, што указује на неку врсту музичког каприца. Наиме, Корбет је покушао да у овим делима музички пародира одређени музички стил – национални или локални, тако да концерти носе поднаслове као што су На римски, На португалски, На ирски или На венецијански начин.

Ово су врло маштовити концерти, препуни детаља и свежих решења, који су, ипак, по својој унутрашњој формалној организацији најближи делима из Корелијеве збирке Кончерто гросо опус 6. Међутим, ова дела поседују и једну битну енглеску карактеристику, а то је једноставна мелодика и кратка, упечатљива фраза, уз Корбетов индивидуални осећај за прегнантни ритам, што је било у складу са укусом британских љубитеља музике и музичара-аматера.

Уредница Ксенија Стевановић.