Савремена српска музика

Слушаћете дела Марка Никодијевића, објављена на албуму у издању дискографске куће Верго из 2023. године, на којем су представљене три композиције овог аутора у којима се он осврће на прошлост на различите начине, повезујући их са музичком или културном традицијом, али и са личним сећањима.

Током 2019. и 2020. године, Никодијевић је био резиденцијални композитор Симфонијског оркестра Берлинског радија, са чијим је диригентом, Владимиром Јуровским први пут сарађивао 2014. године. Овом уметнику и ансамблу Никодијевић је посветио дело под називом Да исправитсја – соба за молитву са ноћном стражом, које је премијерно изведено 2019. године. 

Дело је инспирисано Осмогласником и представља прво остварење тог типа у његовом опусу, о којем је рекао следеће: „… Музика православне цркве је у суштини већ вековима остала један истински мистични космос, недодирнута даљим историјским развојем музике. Ова музика је сведена на суштину. Хорски певани бордунски тонови и дуго држани лежећи тонови стварају сопствену пратњу овим напевима. Стална смена дисонанце и хармоније као и употреба нетемперованих интервала и вокалних орнамената ствара у православној музици јединствену боју и звучни свет... Мистичност и метафизика ове музике дубоко су ме додирнули. Коначно се осећам слободним и непристрасним да бих могао да се позабавим сакралном (и световном) српском музичком традицијом”, истакао је Марко Никодијевић. 

Композиција Abgesang или Опроштајно певање за сопран и оркестар овог аутора, написана је у периоду од 2015. до 2017. године. Дело поседује референце на композиторову прошлост, јер је директно инспирисано песмом његовог мађарског учитеља клавира Матјаша Молцера. Како Никодијевић наводи: „… Молцер је имао формативну улогу у мом животу: он је био мој учитељ клавира у Суботици, први учитељ који је пажљиво пратио моје интересовања и подржавао их. Уместо досадних техничких вежби и скала, упознао ме је са додекафонском техником, алеаторизмом, импровизацијама, кластерима и графичком нотацијом. Каква је била срећa, пронаћи таквог учитеља у успаваној српској провинцији”, истакао је Марко Никодијевић. Текст песме потиче из 1995, из времена распада бивше Југославије и у њој доминира осећање губитка, безнађа и узалудног покушаја проналаска смисла. Сам назив Никодијевићеве композиције – abgesang – међутим, не потиче из Молцерове песме, већ ова реч на немачком језику значи лабудова песма или опроштај.

Absolutio. Постлудијум за оркестар овог аутора написан је 2016. године. Дело се развија из једноставног, акорда од три тона, из коjeг, применом традиционалне технике мотивског рада, Никодијевић формира музички ток дела. Формално, ово дело има обрисе сонатне форме, што је први случај у ауторовом опусу и својеврстан „поглед у назад” у историју европске класичне музике. 

Ауторка емисије Тамара Симовић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи