Музеј звука – Дела Антоана Бримела

Бримелово име се данас везује пре свега за дванаестогласну мису Et ecce terrae motus, прву такве врсте у историји музике, док су остала дела овог некада славног композитора остала дубоко у сенци ове монументалне композиције.

Бримел је рођен око 1460. године у близини Шартра, те је прво музичко образовање стекао управо при славној катедрали овог града. У овом величанственом готичком здању је, по свој прилици, стекао осећај за однос према простору који ће бити присутан и у његовим делима. Након краћих ангажмана у Женеви и Лаону, постао је хоровођа цркве Нотр Дам у Паризу, а потом је исту позицију, од 1506. године, имао и на двору Алфонса д’Естеа у Ферари, где је наследио Јакоба Обрехта који је годину дана раније умро од куге. Када је дворска капела распуштена, Бримел је остао на Апенинском полуострву, а сведочанства потврђују да је радио у црквама у Фаенци и Мантови, где је највероватније и преминуо, око 1512. године.

Поред мотета, у емисији ћете чути и Бримелову Мису Beata Virgine, једно од познијих остварења аутора, које је највероватније настало око 1510. године. Ова миса припада скупини маријанских композиција, и заснована је на коралном напеву који прожима целокупну полифону текстуру. Према сведочанству Хајнриха Гларена, написаном 1546, ово дело Бримел је компоновао како би се такмичио са Жоскеном де Преом, који је истовремено написао своју Мису Beata Virgine, а као потврду ове тезе теоретичари наводе стилске сличности два остварења. Оно што се посебно издваја у овој Бримеловој миси, јесте изразито перкусиван начин третмана гласа, тако да ритам постаје обликотворни елемент музичког тока.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић