Читај ми!

Виолинска уметност Пјера Рода

У трећој емисији циклуса који приређујемо поводом 250 година од рођења француског виолинисте и композитора Пјера Рода, једног од најважнијих представника француске виолинске школе с краја 18. и почетка 19. века, слушаћете дела овог аутора и Луја Шпора.

Родов Трећи концерт за виолину у ге-молу, дело из 1798. године, које приказује грандиозну страну Родове концертантне уметности, засићену техничким изазовима и изражајном мелодиком. Први став, Алегро модерато, један је од најамбициознијих из пера овог аутора, а краси га богати наступ оркестра са драматичном темом у пунктираном ритму, те наступ солисте који кроз лирске пасаже истражује експресивност контрастних регистара виолине. На месту финала концерта налазимо полонезу, изражено грациозног плесног карактера.

Родов немачки савременик, Луј Шпор, такође се убраја не само у водеће виолинисте и композиторе за виолину тог времена, већ и у педагоге значајне за обликовање технике коју су користиле генерације извођача током 19. века. У својим мемоарима, Шпор је забележио изразе дивљења након наступа Пјера Рода, 1803. године, наводећи да је препознао супериорну виолинску технику Родовог учитеља, Виотија, те бележи да се након тога посветио вежбању Родових композиција за виолину како би проникао у тајне париске виолинске школе. Композициони идиом Луја Шора препознатљив је по високо експресивној деоници соло виолине, засићеној хроматским пасажима. Свој Први концерт за виолину у А-дуру, Шпор је компоновао 1802. када је имао само осамнаест година, а у њему такође проналазимо ефектне пунктиране ритмове као окосницу изградње тематског материјала.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи